Prijatelj doktora Lazića za Srpski telegraf: Najbolji srpski sin je otišao u legendu!


IZVOR: Kristina ILIĆ - 15.04.2020 | 03:42


Otišao sam časno i pošteno. Kao direktor UC dva meseca pred penziju, stajao sam ispred svojih ljudi, dragih doktora i sestara. Stajao sam na prvoj liniji, nisam se krio, naprotiv, bio sam ispred svih znajući da sa svim bolestima i godinama imam veliki rizik, ali čast i ponos mi nije dozvoljavao da se sklonim. Želim da me sahranite uz "Marš na Drinu".

Foto: youtube.com/Youtube/Vecernje novosti, RTRS

Miodrag Lazić

Ovo je jedan deo poruke koja je masovno deljena na društvenim mrežama, potpisana kao poslednja reč čuvenog doktora Miodraga Lazića (65), koji je juče u 5.30 izgubio bitku sa opakim koronavirusom. Da tuga bude još veća, za život se bori i njegova supruga, takođe obolela od korone, koja se nalazi na respiratoru.

Doktoru trg ili ulica

Predsednik niške komisije za nazive naselja i ulica Bojan Marinković je saopštio da će odmah nakon ukidanja vanrednog stanja biti predloženo da čuveni doktor dobije svoju ulicu, kao i to da ne sumnja da će članovi komisije odobriti ovaj predlog. Ulica pored Kliničkog centra ili trg kod Zavoda za hitnu medicinsku pomoć bi trebalo da dobije ime po preminulom doktoru Miodragu Laziću.

NA PRVOJ LINIJI

Miodragov blizak prijatelj i dugogodišnji kolega dr Bojan Jovanović za Srpski telegraf kaže da je smrt doktora Lazića izazvala veliku tugu jer je otišao najbolji među lekarima.

Foto: Privatna arhiva

Bojan Jovanović

- Danas je otišao u legendu najbolji srpski sin. Ali nije samo on otišao, otišao je i deo mog života, sećanje na vreme provedeno zajedno, zajedničke operacije, zajednička dežurstva. Čuvaće ga anđeli i duše srpskih ranjenika koje je lečio širom ove naše napaćene zemlje. Bio je patriota do poslednjeg daha, borac i večiti romantičar, koji je u ljudima video samo ono dobro. Legende nikada ne umiru, one žive dok živi priča o njima, a njegova će se prepričavati pokolenjima. Sa njim je otišao deo mene - sa velikim žaljenjem govori dr Jovanović.

Poslednji pozdravi su stigli sa svih strana, u želji da se ne zaboravi ovaj heroj otadžbinskog rata koji je 1991. godine napustio miran život lekara u Nišu i kao dobrovoljac radio u ratnim bolnicama u Dvoru na Uni, u Glini i Kostajnici. Čovek koga je 1994. godine Ordenom Svetog Save odlikovao patrijarh Pavle za pet godina na ratištu uradio je 12.000 operacija i spasio brojne živote! U ime zasluga za Republiku Srpsku predsednik Milorad Dodik ga je odlikovao Ordenom krsta milosrđa.

Biografija

- rođen 1955. u Zemunu

- Medicinski fakultet završio u Nišu

- u 30. godini specijalizovao hirurgiju na VMA

- na Hirurškoj klinici u Nišu radio do kraja života

ČAST IZNAD SVEGA

- Radim kao jedini opšti hirurg u glinskoj bolnici u Republici Srpskoj Krajini. Dan i noć operacije, pregledi i previjanja. Pokrivam prostor od oko 200.000 stanovnika. Prva linija fronta sa ustaškim snagama, reka Kupa udaljena samo tri kilometara od bolnice. Za ta dva meseca, april i maj 1992. godine, imao sam više od 60 ranjenih i četiri poginula borca - zabeležio je doktor Laza u svom ratnom dnevniku.

Ovaj doktor uspeo je da spasi hiljade ljudi na ratištu, a operisao je i Srbe i Hrvate, ne pravivši razliku između njih, poštujući na najbolji mogući način zakletvu koju je položio.

Zabeleženo je kako je na sarajevskom ratištu iz mrtvih vratio borca Vasu Jeremića, koji je izjavio kako mu je dr Miodrag golim rukama masirao srce dok nije proradilo. Dok je spasavao ljude u ratom zahvaćenom području, brojne očeve i majke, njegova deca, ćerka i sin odrastali su u Nišu bez oca. Odbijao je da se vrati sa bojišta, iako je mrzeo rat, želja da pomogne mu je davala snagu, tada je izjavio:

- Ni utakmica se ne napušta na poluvremenu ni iz bioskopa ne treba izaći dok film nije gotov.

Čuveni doktor Laza do samog kraja je poštovao svoj poziv, a odgovornost prema drugim ljudima nije ga napustila ni u ovom vremenu novih iskušenja kada se srpski narod suočio sa nevidljivim prijateljem. Nakon svega što je prošao na ratištu, lečeći borce, upustio se u poslednju borbu za ljudske živote, iz koje, nažalost, nije izašao kao pobednik.

O njemu je snimljen i dokumentarni film "Dnevnik ratnog hirurga". Iza sebe je ostavio suprugu Anu i dvoje dece.

 

 

PRIJATELJI, UNUCI, DECO, BUDITE PONOSNI NA MENE

Srpski telegraf integralno objavljuje potresnu oproštajnu poruku dr Miodraga Lazića:

"Otišao sam časno i pošteno. Kao direktor UC dva meseca pred penziju, stajao sam ispred svojih ljudi, dragih doktora i sestara. Stajao sam na prvoj liniji, nisam se krio, naprotiv, bio sam ispred svih znajući da sa svim svojim bolestima i godinama imam veliki rizik, ali čast i ponos mi nije dozvoljavao da se sklonim. Takav sam bio na krajiškom ratištu godinu dana, na sarajevskom ratištu četiri godine, za vreme NATO bombardovanja. Neću da odem tiho, hoću da odem onako kakav sam bio čitav život, a to znaju moji prijatelji, kolege, porodica.

Svi su mi govorili da se sklonim, ali ja to sebi nikad ne bih oprostio. Moji voljeni Krajišnici, prijatelji iz Republike Srpske za koje sam živa legenda, zauvek iskreno će plakati svi jer su uvek verovali da sam neuništiv. Koliko sam ovih dana dobio poruka podrške. Volim vas zauvek. Moji unuci i unuka Mila ostaju bez dede, ćerke i sin da ne tuguju, nego samo napred. Budite ponosni na mene. Drage moje kolege, Marija, Boki, Brale, Kando, Sunčice i Macan, drage moje sestre, koje ste mi uvek verovale, zbogom.

Voljenoj Ani, ratnom drugu i ženi, poruka: "Budi hrabra i čvrsta zbog dece i unuka, a gore, na onoj strani, jednoga dana bićemo ponovo zajedno."

U Nišu mojim prijateljima poseban pozdrav.

Poslednja mi je želja da me ispratite pesmom "Marš na Drinu".

Doktor Laza, hirurg napaćenog srpskog naroda."