Dokumenta čuvana 85 godina izlaze na videlo: Francuska rešava misteriju ubistva kralja Aleksandra


IZVOR: Bojana PAUNOVIĆ - 15.10.2019 | 03:53


Jedna od najvećih misterija srpske istorije biće razrešena. Prema saznanjima Srpskog telegrafa iz dobro obaveštenih izvora, Francuska i njen predsednik Emanuel Makron pomoći će da se rasvetli ubistvo kralja Aleksandra u Marselju koje se dogodilo 9. oktobra 1934. godine.

Foto: wikimedia.org

Kralj Aleksandar I Karađorđević

Prema pouzdanim saznanjima Srpskog telegrafa naša zemlja je od Francuske zatražila da posle osam i po decenija otvori tajne arhive i dostavi nama i evropskoj javnosti na uvid sva dokumenta o likvidaciji srpskog kralja. Ta saznanja naš list je potvrdio i u diplomatskim krugovima, u kojima ne postoji ni trunka sumnje da će na zahtev Srbije biti pozitivno odgovoreno.

SLUTIM, PREDOSEĆAM...

S druge strane, izvor iz Vlade Srbije napominje da je godišnjica atentata bila idealna prilika da se Francuskoj pošalje jedan ovakav zahtev i da je dobro što je ta prilika iskorišćena.

Černozemski pucao iz mauzera

Foto: youtube.com/Nehemiah PFC

Trenutak kada Černozemski drži pištolj kojim će ubiti kralja Aleksandra

Tačno u 16 časova kralj je napustio palubu jugoslovenskog razarača kojim je stigao do Francuske. Predviđeno je da glavni doček bude u Parizu, pa ga je u Marselju dočekao samo ministar inostranih poslova Luj Bartu. Aleksandar je seo u otvoren automobil, a povorka se kretala veoma sporo. Kralj je pozdravljao i mahao okupljenom narodu. Oko 16.20 začuli su se pucnji koji su zauvek promenili istoriju Jugoslavije. Vlado Georgijev Černozemski pucao je iz mauzera i ubio jugoslovenskog kralja.

- Pitanje je sada, naravno, koliko će procedura trajati, jer to zavisi od francuskog zakonodavstva, ali više nema nikakve sumnje da će dugo skrivana istina o smrti kralja Aleksandra konačno izaći na videlo - objašnjava naš izvor.

Foto: Tanjug/M. KAROVIĆ/wikimedia.org

Vuk Drašković

O atentatu u Marselju godinama se mnogo spekulisalo. Iznošene su očigledne laži, poluistine i neprovereni podaci. Jedan od onih koji se najviše bavio tom temom je bivši ministar inostranih poslova, pisac i predsednik SPO Vuk Drašković.

Al Kaponeov saradnik dojavio šta se sprema

Sat pre nego što razarač "Dubrovnik" pristaje u Marselj, konzul Lazarević čamcem dolazi do broda i Aleksandru saopštava sve podatke o atentatu: imena izvršilaca, čak i mesto gde će atentat biti izvršen. Predložili su mu da produži za Tulon, pa vozom za Pariz. Kralj je to odbio i rekao: "Pa ne mogu dva-tri belosvetska mangupa da naškode jednom kralju".

- Slutim, predosećam da ću biti ubijen. Musolini će biti naredbodavac, a ustaše moje ubice. Italija, Mađarska i Bugarska zaverile su se protiv mene. Ubiće me zbog Dalmacije i zbog Jugoslavije - preneo je Drašković ono što je kralj Aleksandar Karađorđević rekao vajaru Ivanu Meštroviću nekoliko meseci pre smrti.

Raniji atentati

* U Solunu je 1916. navodno pokušano ubistvo na regenta Aleksandra Karađorđevića, zbog čega je pukovnik Dragutin Dimitrijević Apis osuđen i pogubljen

* Nakon usvajanja Vidovdanskog ustava 1921. godine, komunista Spasoje Stejić Baco je neuspešno pokušao atentat na Aleksandra I Karađorđevića

* Petar Oreb i Ivan Herničić, pripadnici ustaškog pokreta, u decembru 1933. pokušavali su da ubiju kralja Aleksandra prilikom njegove posete Zagrebu, ali su uhapšeni

- Saradnja između dve terorističke organizacije, ovde u zemlji zabranjene ustaške i komunističke, dovela je do toga.Kako tvrdi Drašković, komunisti su bili duboko upleteni u ubistvo kralja Aleksandra:
Književnik Matija Bećković kaže da o samom atentatu dovoljno govori to što arhive još nisu otvorene.

ŽRTVA FAŠIZMA

- Iz nedavno objavljene knjige saznajemo da je revolver iste marke i metak istog kalibra kao kod ubistva ruskog cara. Ima još mnogo detalja koje nikad nismo čuli. Čak 85 godina je prošlo, Aleksandar je prva žrtva fašizma, većina Srba misli da je bio u četnicima, iako je poginuo 1934. i tako objašnjavaju što je bio pod embargom i kod nas.

Foto: youtube.com/ Crvena zvezda

Matija Bećković

Istoričar Božidar Kljajević potvrđuje da je Aleksandar pre odlaska upozoravan na mogući atentat.

Foto: youtube.com/TVKopernikus

Božidar Kaljević

- Znam da su bile uključene sve protivsrpske snage, VMRO, ustaše, fašisti, Italija, Mađarska i slični i da Francuska nije baš preozbiljno shvatila upozorenje, pa je zaštita bila ovlaš urađena. I naša obaveštajna služba nije odigrala najbolju ulogu.

Nove činjenice o ubistvu kralja

Ivan Miladinović, novinar i publicista, nedavno je objavio knjigu "Kad govori mrtav kralj: politička pozadina atentata na Aleksandra Karađorđevića". Njegovo delo iz mnogo novih aspekata osvetljava atentat u Marselju. Za Srpski telegraf Miladinović otkriva neke malo poznate činjenice o ubistvu:

ZAŠTO SU GA UBILI?

Osnovna ideja je bila promena postojećih granica, koje su uspostavljene na Versajskom miru u Parizu, a prve na udaru su novostvorene zemlje Jugoslavija i Čehoslovačka. Zato je formiran pakt Mala Antanta, koji 1933. godine prerasta u širu društvenu, ekonomsku i političku zajednicu. Praktično je to osnivanje onog što danas zovemo Evropska unija. Svojevremeno, kralj Aleksandar izlazi sa geslom "Balkan balkanskim narodima". Hoće da sami odlučuju o svojoj sudbini, a ne da preko njih velike sile ostvaruju svoje interese.

KO JE SVE UMEŠAN

Godine 1933. se potpisuje Balkanski savez i to su već dve ozbiljne prepreke silama koje žele promene u Evropi, a uz njih je i Sovjetski Savez, koji takođe ne priznaje Versajski mir i Balkanski savez. Istovremeno se Sovjetski Savez zalaže preko Kominterne za raspad Jugoslavije, a interes da ona nestane se pokazivao i u Rimu i u Berlinu i u Moskvi, ali i u Sofiji i Budimpešti. Na nesreću kralja Aleksandra, ni Francuska nema definisanu politiku prema postojećem stanju u Evropi. Postoji jaka struja koja bi da paktira sa Italijom, Britanci sa Nemačkom, i u svi tim okolnostima pojavljuje se čovek koji smeta: Aleksandar, uz njega i ministar spoljnih poslova Bartu. Njih dvojica u tom susretu treba da reše neke stvari, zato su stradali i jedan i drugi.

SOVJETSKI SAVEZ

U Beograd 1933. stiže Roland Abijate, docnije će se ispostaviti jedan od najvećih sovjetskih agenata, ceo rat će provesti u Americi kao dopisnik Pravde pod imenom Vladimir Pravdin. On te 1933. u Beogradu otvara prvi savremeni noćni bar "Mali Pariz" (na mestu gde je i danas) i iz Beograda nestaje mesec dana posle atentata. Kod njega se svake večeri okupljaju ljudi iz Generalštaba i Ministarstva spoljnih poslova. Njegov zadatak je bio da od njih sazna put i satnicu boravka Aleksandra u Francuskoj.

Moskva je zainteresovana iz mnogo razloga. Ne priznaju Kraljevinu Jugoslaviju. Istovremeno, njihovih 40.000-50.000 belogardejaca se nalazi ovde, od toga 30.000 vojnika. Inače, tih godina na skupovima beloruske emigracije u nekoliko navrata je Aleksandar proglašavan za ruskog cara ukoliko se vrate i sruše boljševike.

Jedan od glavnih operativaca Kominterne, Mustafa Golubić, imao je i lične motive za likvidaciju kralja, koje nije krio: zbog solunskog procesa i streljanja Apisa. U to vreme Golubić je bio na čelu centra Kominterne u Beču, a svaki sastanak je počinjao rečima: "Aleksandra moramo ubiti".

BUGARI I USTAŠE

Direktni izvršioci su hrvatske ustaše i čovek koji je ispalio hice iz bugarskog VMRO, ali oni su samo izvršioci. S druge strane, deo političke pozadine ubistva može da se uoči po tome što je nekoliko sedmica posle atentata u Velikoj Britaniji održan skup na kojem su uzela učešće najistaknutija imena Velike Britanije. Tu je nedvosmisleno rečeno da čovek koji je izvršio atentat ne sme da bude rigorozno kažnjen, a prava pozadina ne sme da se otkrije jer bi moglo doći do rata.

FRANCUZI

Neposredno pre dolaska kralja u Marselju je doneta odluka da se povuče 12 motociklista koji je trebalo da okružuju vozilo, a u pratnji su bila samo četiri konjanika. Istovremeno se menja i automobil, kralj nije bio u zatvorenom, već u otvorenom automobilu, kome je čak i volan bi sa druge strane, tako da ispred njega nije sedeo ađutant, koji je mogao da interveniše, nego šofer. To govori o umešanosti francuske tajne policije.

ITALIJANI

Oni se nikad nisu odrekli svojih pretenzija na Jadransku obalu. Zato im je Aleksandar bio objektivna smetnja.

NEMCI

Njihov interes je vidljiv, 1957. je u Istočnoj Nemačkoj objavljen dokument iz kog se vidi da je Hans Špajdl, koji je u vreme atentata bio pomoćnik vojnog atašea u Parizu, imao direktnu prepisku sa Geringom. Iz nje se vidi direktna umešanost i on podnosi izveštaj da je u Marselju sve spremno i raportira: "Ako slučajno omašimo, to ćemo ponoviti u Parizu". To je sadržaj depeša koje razmenjuju Špajdl i Gering.

MAĐARI

Tamo se nalazi ustaški logor u kom se ustaše obučavaju, a bitan faktor je i njihova pretenzija na Vojvodinu.

Promena sudija i mesta suđenja

Samo suđenje za atentat je bila farsa. Menja se sudija, odabrano je mesto Eks an Provans, najkatoličkija sredina u Francuskoj. Zbog toga se i dogodilo da sudije javno izjavljuju da su atentatori zapravo katolici koji su bili proganjani u Kraljevini Jugoslaviji.