Od ovoga strahuju Šiptari: Srbija napravila odlučujući korak!


IZVOR: Republika - 18.12.2018 | 18:28


Ukoliko bi EU priznala da nije uspela u ulozi posrednika u dijalogu između Beograda i Prištine, time bi automatski dala zeleno svetlo državama SB UN da ponovo uzmu u razmatranje rešenje za kosovsko pitanje.

Foto: Tanjug/D. GOLL

Aleksandar Vučić

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, na sednici SB UN sazvanoj zbog nelegalnog formiranja vojske Kosova i kršenja Rezolucije 1244, zatražio je i da Ujedinjene nacije uzmu više učešća u rešavanju kosovskog pitanja. S obzirom da je nepoznat status briselskih pregovora, odnosno, ne zna se da li oni uopšte postoje ili ne, i ako uzmemo u obzir i činjenicu da je Priština svojim potezima dala do znanja da je sa tehničkim pregovorima gotovo i da može da se pregovara samo o statusu, to jest, međusobnom priznanju Kosova i Srbije, pitanje da li je ovo pravo vreme da se zaista potegne povratak kosovskog pitanja u okrilje SB UN.

Od čega ovaj proces zavisi i ko treba da ga pokrene i kako?

Karijerni diplomata Zoran Milivojević za Sputnjik kaže da bi ovo pitanje moglo da se postavi na bilo kojoj redovnoj sednici SB UN.

„Ukoliko bi Kina i Rusija kao stalne članice SB UN smatrale da je opasnost po mir ozbiljna mogu da otvore ovu temu i da otvore to pitanje“, objašnjava naš sagovornik.

Po njegovim rečima, i da ne dođe do ovoga, savim je sigurno da će kosovsko pitanje završiti u UN, jer se status ne može rešiti bez te svetske organizacije, bar ne na način kako Priština želi, a to je da Kosovo ima pun državnopravni subjektivitet i kapacitet i da bude punopravna članica UN.

„Dakle, ovo pitanje mora završiti u Njujorku. Put do toga je nešto savim drugo. Ovako kako Zapad nastupa, imam utisak da oni žele da se ta priča završi što pre, to jest da se Srbija slomi i da se kosovska nezavisnost nametne iz predhodnog razmatranja i da kao takva dođe na sednicu SB UN, kada stvar bude manje-više jasna, i kada ne bi bilo razloga da, recimo, Rusija ulaže veto“, dodaje Milivojević.

Po njegovom mišljenju, upravo je ovo izazov za Srbiju, a po onome kako je Zapad nastupio na sednici SB UN to se, smatra on, i videlo.

„Sad je jasno da je sve ovo što Priština radi, kao i svi potezi koje povlači, debelo politički usaglašeno sa interesima Zapada, odnosno one grupacije koja je učestvovala i u agresiji 1999. godine i koja ima interesa da se ta državnost zaokruži i zatvori“, zapaža Milivojević.

Način kako se na Srbiju, dodaje sagovornik Sputnika, vrši pritisak da uđe u dijalog sa jedne druge pozicije, posle kraha briselskog sporazuma je upadljiv.

„To su uslovi na koje Srbija apsolutno ne može da pristane. I Rezolucija Ramuša Haradinaja u kosovskom parlamentu, kao i izbor pregovaračkog tima jasno stavljaju do znanja da su oni orjentisani da Srbija prihvati faktičko stanje i nezavisno Kosovo kao završenu priču i tu nema racionalnog osnova za dijalog koji bi Srbija mogla da prihvati, bez nekih većih problema“, zaključuje Milivojević.

Ukoliko bi krenuo pokušaj da se kosovsko pitanje vrati u SB UN, jedan od prvih argumenata trebalo bi da bude da je stanje na terenu suprotno Rezoluciji 1244, koju je usvojilo upravo ovo telo UN. Da bi se kosmetska tema ponovo našla na stolu svetskih vlada, potreban je konsenzus pet stalnih članica SB, a kako se zapadnjaci zalažu za proređivanje čak i redovnih sednica ovog tela posvećenih KiM, pitanje je da li bi blagonaklono gledali na ovakav predlog. U ovom procesu bi i sama Evropska unija imala uticaj, ako bi priznala da nije uspela u ulozi posrednika u dijalogu između Beograda i Prištine, čime bi automatski dala zeleno svetlo državama UN da ponovo uzmu u razmatranje rešenje za kosovsko pitanje, mišljenje je stručnjaka, koji su takođe svesni da se to neće desiti, jer oslabljenoj EU ne ide u prilog da prizna da je u stvari nemoćna.