PRIČA "SAFARI SARAJEVO" PADA U VODU! Ovo su dokumenti koji RUŠE SVE MARGETIĆEVE LAŽI! (FOTO)

Foto: foto kurir/printskrin/Tanjug Rade Prelić

PRIČA "SAFARI SARAJEVO" PADA U VODU! Ovo su dokumenti koji RUŠE SVE MARGETIĆEVE LAŽI! (FOTO)

"Sarajevo safari", afera iz perioda ratne opsade tog grada s monstruoznim detaljima o organizovanju ubijanja ljudi iz snajpera, iskorišćen je za još jedan pokušaj ne samo pukog diskreditovanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića već i za njegovu političko-medijsku kriminalizaciju i personalizovanu demonizaciju.

Međutim, osim senzacionalističkih optužbi, paušalnih tvrdnji i nedokazanih konstrukcija, ova strategija usmerena, kako protiv Vučića tako i protiv Srbije, ne sadrži ništa što bi je moglo držati čak ni na nivou sumnje, piše Kurir.

Vodeći se istinom kao vrhunskim principom, Kurir objavljuje dokumente koji potpuno diskredituju Aleksandra Ličanina, kao svedoka događaja vezanih za takozvani Sarajevo safari, ali i kontroverznog novinara iz Hrvatske Domagoja Margetića, koji ga je izgurao u javnost, da lažima pokrije njegovu priču o umešanosti Vučića u ubijanje civila u opkoljenom Sarajevu. POGLEDAJ GALERIJU

Od ucene do lojalnosti

Aleksandar Ličanin, inače Srbin iz Prijedora, 4. marta ove godine u Tužilaštvu BiH dao je iskaz u svojstvu svedoka i tvrdi da je tokom opsade Sarajeva bio na Grbavici i u više navrata ranije pričao Margetiću da je svedok događaja na Grbavici i Jevrejskom groblju, kao i zločina poznatog kao "Sarajevo safari", te da može da svedoči o Vučićevoj ulozi u svemu tome.

Ipak, jedno je ono što su Margetić i Ličanin iskonstruisali, a sasvim drugo ono što je istina.

Naime, iz dokumentacije koju Kurir objavljuje jasno se vidi da Ličanin nije mogao biti svedok ovih događaja na Grbavici jer je do 1995. bio na strani muslimanskih snaga, čiju je zaštitu imao kao čovek koji je podlegao njihovim ucenama.

Uz to, u zvaničnoj evidenciji Ministarstva za rada i boračko invalidske zaštite Republike Srpske Ličanin je regulisao vojnu obavezu tek u periodu od 26. aprila 1995. do 15. marta 1996. (vojna pošta Lukavica).

U izveštajima Uprave bezbednosti Štaba vrhovne komande OS, koji su zavedeni kao strogo poverljivi, opisana je "kriminalna i teroristička delatnost Mušana Topalovića Caca, komandanta 10. brdske brigade Armije RBiH".

Tu je navedeno na koje sve načine je ova vojna formacija terorisala ljude, nasilno mobilisala ili ucenjivala ljude da ne budu mobilisani. U poverljivoj informaciji iz 26. juna 1993. pominje se i ime Aleksandra Ličanina, koji je najpre bio žtrva ucene Mušana Topalovića Caca i njegovih ljudi, a zatim i neko ko se njima priključio da bi imao njihovu zaštitu.

- Oni su 22. 6. ove godine građanina Ličanina Aleksandra (radnika GRAS) ucenili sa 100 litara nafte da bi ga "oslobodili" prinudnog rada. Međutim, pripadnici bataljona vojne policije su ih na delu uhapsili. Na isti način su nešto ranije ucenili i Orlić Nenada. Zbog svega toga, protiv njih, kao i njihovog naredbodavca Mušana Topalovića Cace je 23. 6. ove godine podnesena krivična prijava Okružnom vojnom tužilaštvu u Sarajevu - navodi se u ovoj poverljivoj belešci iz 1993.

Konstrukcija laži

Ličanina pominje i Sead Čolaković u svom zvaničnom iskazu pred Upravom bezbednosti Štaba vrhovne komande, u kojem detaljno opisuje šta je sve radio kao pripadnik 10. brdske brigade Armije BiH, gde je bio zamenik komandira čete. Između ostalog, Čolaković navodi kako je Ličanin postao član ove muslimanske vojne formacije.

- Ličanin Aleksandar Saša. Rekao mi je da radi u GRAS kao noćni čuvar. Ovde moram da napomenem da sam uvek privedene pitao gde rade da bi na taj način znao od koga bih mogao tražiti novac i sve drugo što bi mi trebalo. Saši sam rekao da ću ga pustiti kući i pritom mu zapretio da ću ga živog odrati ako mi ne donese 100 litara nafte. Naveo sam ga da to može uraditi uzimanjem robe iz GRAS. On je pristao na to. Otišao sam njegovoj kući i preuzeo naftu, dva puta po 50 litara. Ujutro sam ga pustio kući i rekao da ću doći naveče u 21 sat. Tada sam ga pustio, ali sam posle desetak dana otišao ponovo da tražim naftu kod njega, međutim, tada mi nije dao naftu jer se on već priključio Čelinoj jedinici, tako da ga više nisam smeo voditi na kopanje - naveo je Sead Čočaković.

Ova dokumentacija, koju Kurir objavljuje, raskrinkava u potpunosti jednog lažnog svedoka, koji je, iz ko zna kojih pobuda, pokušao da iskonstruiše opasnu i ekstremno štetnu sliku o Srbiji i njenom predsedniku. Domagoj Margetić ponovo se pokazao kao običan prevarant, koji je podmetnuo Aleksandra Ličanina da lažima oživi narativ o kolektivnoj krivici Srbije i srpskog naroda za ratove devedesetih.

Svi oni koji poput Margetića pokušavaju predsednika Srbije da provlače kroz jednu ekstremno tešku i moralno šokantnu optužbu, zasnovanu na lažima i konstrukcijama, pokušavaju zapravo da proizvedu utisak lične umešanosti ili makar moralne odgovornosti, iako za to ne postoje dokazi. Cilj takvog pristupa nije samo politička kritika, već delegitimizacija ličnosti - predstavljanje političkog protivnika kao moralno kompromitovanog do te mere da njegova politička uloga postane neprihvatljiva.

Nije prošlo ni Margetiću ni Ličaninu niti će bilo kome ko se javi da pomogne da se ovaj zadatak ispuni jer istina je nepobediva.

Inače, Domagoj Margetić je danas na Sajmu knjiga u Sarajevu promovisao svoju knjigu - o čemu drugom nego o njegovoj medijskoj podvali - safariju u glavnom gradu BiH, i to pod nazivom  "Plati i pucaj; Tajne sarajevskih ljudskih safarija".

On je na promociji optužio i Bakira Izetbegovića da je ubica - da je naručio ubistvo Nedžada Ugljena, pomoćnika direktora AID, te da je Ugljen zapravo prva žrtva istrage o "sarajevskom safariju".