OBELODANJENO PISMO JOSIPA BROZA TITA SOVJETSKOM VOŽDU IZ JULA 1944! Molio Staljina da skrši Srbiju!
IZVOR: Igor KOZARSKI - 06.02.2024 | 20:30
Maršal otvoreno priznao da ne može sam da se izbori s četnicima i preuzme svu vlast
Obelodanjeno je pismo Josipa Broza Tita upućeno Josifu Staljinu 5. jula 1944, u kojem traži pomoć da što pre reši pitanje Srbije da bi čvrsto zgrabio vlast u celoj Jugoslaviji. Stradanje Srba u NDH, Jasenovac i druge ustaške logore smrti Broz nije ni pomenuo.
MRAČNI PLANOVI
Godinu dana ranije, na konferenciji u Teheranu, Staljin je s britanskim premijerom Vinstonom Čerčilom podelio sferu uticaja u Jugoslaviji po pola. To je sredinom juna 1944. dovelo do sporazuma Tita i Ivana Šubašića, predsednika jugoslovenske kraljevske vlade u Londonu. Međutim, Broz je hteo svu vlast za sebe, a njegov glavni zadatak je bio da ubedi Staljina da mu pomogne.
- Nama je potrebno mnogo više naoružanja i hrane, nego što su nam saveznici do sada slali. Te potrebe rastu s porastom naše vojske i još više jer na hiljade dobrovoljaca čekaju da ih naoružamo, naročito u Srbiji. S obzirom na politiku Engleza prema Srbiji, gde na sve načine pokušavaju da ojačaju pozicije pristalica kralja, odnosno četnika, a oslabe naš položaj, mi ne možemo računati na njihovu značajniju pomoć. Baš ovde biće nam potrebna vaša pomoć da bismo mogli što pre rešiti pitanje Srbije, koje je za nas vrlo važno jer od toga zavisi konačan uspeh u stvaranju demokratske federativne Jugoslavije - naveo je Tito u pismu, koje je Staljinu odneo šef sovjetske vojne misije u Jugoslaviji, general Nikolaj Kornjejev.
TABELA
Pomoć SSSR partizanima
Pešadijsko oružje 185.978
Minobacači 3.364
Artiljerija 1.065
Aviona 491
Tenkova 85
Poljskih bolnica 11
U tom trenutku sovjetski parni valjak mrvio je nemačku grupu armija "Centar" u Belorusiji i Tito je čestitao Staljinu na tome, ali je tražio i da mu neposredno pomogne u Srbiji.
- Po mom mišljenju, najjača podrška u svakom pogledu bila bi u tome, ako bi Crvena armija napala u pravcu Karpata i Rumunije prema jugu. Takav plan osujetio bi one koji žele da pomoću razdora utvrde svoje pozicije - ubeđivao je Tito sovjetskog vožda.
Osim toga, on je tražio da se sastane sa Staljinom u Moskvi početkom avgusta 1944. Naime, Tito nije znao da je sovjetska komanda već isplanirala za avgust 1944. Jaso-kišinjevsku operaciju, odnosno veliku ofanzivu upravo preko Rumunije prema Jugoslaviji, Mađarskoj i Bugarskoj.
OFANZIVA U RUMUNIJI
Glavni cilj Sovjeta bio je da liše Nemce bogatih naftnih polja u Rumuniji i zapadnoj Mađarskoj. Tako da je Staljin prihvatio njegovu molbu za sastankom tek u septembru, kad je dogovorena sovjetska ofanziva iz Bugarske i susret s partizanima na teritoriji Srbije, baš kao što je Tito želeo. Osim toga, dobio je oružje i opremu za 12 divizija, više nego što se nadao.
Pobegao Britancima avionom preko Barija
Titovo putovanje u Moskvu u septembru 1944. bilo je obavijeno velom tajne. U noći između 18. i 19. septembra 1944, kad je sovjetski avion sleteo na ostrvo Vis, malo je ko znao gde Tito odlazi. Avion je odleteo na britanski aerodrom kod Barija, a zatim se bez znanja njihove komande uključio u konvoj od 12 sovjetskih letelica koje su se zaputile prema Rumuniji. Odatle je 21. septembra 1944, otputovao u Moskvu, gde je boravio nedelju dana.