SINIŠA MALI ODGOVORIO HEJTERIMA: Doveli zemlju do bankrota, sad ih boli stabilnost


IZVOR: Republika - 18.07.2022 | 12:00


Ministar finansija i potpredsednik SNS Siniša Mali reagovao je danas na intervju Dušana Nikezića iz Stranke slobode i pravde, ističući da Nikezić opet iznosi nerealne i proizvoljne podatke i ocene o stanju našihi javnih finansija.

Foto: Tanjug/B. STEKIĆ
SINIŠA MALI ODGOVORIO HEJTERIMA: Doveli zemlju do bankrota, sad ih boli stabilnost

Siniša Mali je ocenio da Nikezića izgleda "boli što sve plaćamo iz budžeta", a zadržavamo stabilnost javnih finansija i izneo podatke da javni dug sada iznosi 53,7 odsto BDP-a, te da do kraja godine neće preći 55 ili 56 odsto, što je daleko od kriterijuma koji propisuje Mastriht.

„Čini mi se da Nikezić i Dragan Ðilas još uvek ne mogu da se trgnu i prihvate realnost. Oni koji su državu bukvalno doveli do bankrota, sada predlažu nekakva rešenja i kažu da sada imamo ''karikaturu od države''. Građani su imali prilike da vide kvalitet njihovih rešenja i njihove politike. Mi, za razliku od njih ne uništavamo zemlju i građani znaju da će biti realizovano sve što je rečeno i obećano. Tu, na primer, mislim na rast minimalne zarade od 1. januara, koja će biti povećana sa 35.000 na 40.000 dinara, na rast penzija od 19,1 odsto iz dva puta, na dvocifreni rast plata u javnom sektoru od 1. januara“, naveo je Mali.

Ministar je naveo i da u ovom trenutku niko ne može da daje dugoročne prognoze, ali da smo apsolutno svesni da je pred nama teška zima, te da se zato radi na sprečavanju posledica krize.

„Ovo je treća krizna godina. Prvo smo imali dve godine pandemije, a sada sukob u Ukrajini, što je dovelo do prekida u lancima snabdevanja, rasta cene energenata, rastuće inflacije. Ali, mi pokazujemo i potvrđujemo snagu i stabilnost naših finansija. Na vreme smo počeli da se bavimo krizom i njenim posledicama. Pored povećanja primanja građana, imamo novca za gas, naftu i struju, kao i za sve što je u ovim teškim vremenima potrebno. Pored toga, ne zaustavljamo investicije, one teku i u našoj zemlji se radi i gradi, za razliku od Srbije u njihovo vreme iz koje se bežalo, u kojoj su zatvarane fabrike i gde su ljudi masovno ostajali bez posla", izjavio je Mali.

Naglasio je da se ova vlast. za razliku od prethodne, bavi građanima i privredom, energetskom krizom, i čini sve što je u njenoj moći da prezimimo sa što manje posledica.

"Podsetiću da je Srbija od dve mađarske kompanije nabavila gas koji se skladišti u toj zemlji za naše potrebe i da smo već uplatili avans od 250 miliona evra. Pored toga, Srbija je na osnovu dogovora predsednika Vučića i predsednika Putina obezbedila gas po povoljnijoj ceni. Takođe, u narednih dvadesetak dana, naš deo skladišta u Banatskom Dvoru biće potpuno napunjen. To je jedini način da se ide napred i da bude dovoljno gasa za domaćinstva i privredu“, naveo je Mali.

Dodao je kako se vlada trudi da iz uvoza obezbedi dovoljne količine nedostajućeg ugljla.

„Potpisali smo 11 ugovora za kupovinu uglja od rudnika iz raznih zemalja. Ugalj pristiže, a pregovaramo i sa kineskim partnerima o nabavci milion tona dodatnog uglja, kako bi na stovarištima EPS-a imali dovoljno uglja za bilo koju situaciju tokom zime. Od početka krize država kontroliše cenu goriva, i to se stalno obnavlja i menja. Dakle, činimo sve što je u našoj moći da zaštitimo građane i njihov životni standard“, objasnio je.

Ministar je naglasio da je posebno zanimljivo to što danas o kamatama govori Ðilasov „stručnjak“ u čije vreme se Srbija konstantno zaduživala, i zahvaljujući čijoj ekonomskoj politici smo bili prinuđeni na teške mere fiskalne konsolidacije.

"Zahvaljujući njihovoj politici država je zapala u dužničku krizu, a na kraju njihove vladavine, 2012. godine, hodali smo po ivici bankrota. Zato smo i bili primorani na teške mere fiskalne konsolidacije, ali uspeli smo da dovedemo u red javne finansije", naveo je Mali.

Naglasio je da sadašnja vlada pametno koristi svaki instrument koji joj je na raspolaganju za upravljanje javnim dugom.

"Država je uradila konvertovanje pojedinih dugova u evro, da ne bi preuzimala rizik promene vrednosti tih valuta. Tako je, na primer, dolarski dug u ukupnom dugu ranije iznosio 33,9 odsto, a danas je 10,9 procenata. Suština je da građani ne treba da brinu, jer se mi bavimo javnim dugom na pravi način, odgovorno i promišljeno, a zaduženja koristimo pametno, pre svega za infrastrukturne projekte koji doprinose povećanju BDP-a i rastu životnog standarda“, objasnio je ministar.

Podsetio je da je država za vreme pandemije pomogla privredu i građane sa oko 8,8 milijardi evra različitih davanja.

„Samo ove godine smo isplatili dva puta po 100 evra mladima, 20.000 dinara penzionerima i po 10.000 dinara zaposlenima u zdravstvu, socijalnim ustanovama i prosveti. Sada imamo i podršku kroz turističke vaučere, i upravo ta pomoć govori o stabilnosti naših javnih finansija i koliko nam je stalo da pomognemo našim građanima, odnosno onima kojima je podrška najpotrebnija“, naveo je Mali.

Istakao je da se za razliku od prethodne vlasti koja je ostavila stotine hiljada ljudi na ulici i bez primanja sada vodi drugačija politika, te da su i pored ogromne krize i izazova, građani broj jedan.

„Građani se dobro sećaju kako su živeli dok su Ðilas i Nikezić bili na vlasti. Sećaju se katanaca na fabrikama, ogromne stope nezaposlenosti od čak 25,9 odsto, kao i kursa koji je divljao i dodatno produbio krizu. Pa setimo se samo na koji način su Ðilasove firme, dok je bio gradonačelnik, prihodovale čak 619 miliona evra. Građani dobro pamte vreme prethodne vlasti. Takođe, građani znaju da se mi domaćinski ponašamo, da se vodi računa o svakom dinaru i da ono što obećavamo to i ispunimo“, zaključio je ministar.