KRSNA SLAVA REPUBLIKE I SRPSKOG TELEGRAFA: Još mnogo godina u zdravlju da slavimo!

Srpski telegraf i portal Republika obeležili su danas redakcijsku slavu.

Tim povodom sveštenik Tihomir iz Crkve Svetog Marka osveštao je prostorije, slavski kolač i pročitao imena svih zaposlenih, blagosiljajući ih.

Zatim je sa rukovodstvom naše kompanije, sa direktorkom Sanjom Stojanović na čelu izlomio slavski kolač.

Otac Tihomir nam je poželeo srećan rad i da još mnogo godina u zdravlju slavimo Svetog Savu, prvog prosvetitelja i arhiepiskopa autokefalne Srpske pravoslavne crkve. 

Verovanje i običaji

Na dan Svetog Save, važi pravilo da lenjost nije dozvoljena, a postoji i verovanje da predskazanja tog dana ukazuju na tok naredne godine. Veruje se da je Sveti Sava sposoban da umiri oluje i stvori vodu iz kamena, što samo doprinosi poštovanju koje Srbi gaje prema ovom svetitelju. Takođe, postoji verovanje da nošenje crvene odeće na Savindan nije preporučljivo, zbog straha od vukova koji bi mogli da napadnu stoku. Ovo verovanje potiče iz vremena kada su seljaci strepeli za svoje domaće životinje.

Savindan se obeležava kao školska slava u svim srpskim školama, gde se ne odvija nastava već se seče kolač i pripređuje prigodna priredba.

Rođen kao Rastko Nemanjić

Sveti Sava rođen je kao Rastko Nemanjić, najmlađi sin velikog župana Stefana Nemanje i mlađi brat Vukana i Stefana Prvovenčanog. Od oca je dobio na upravu Zahumlje, ali je njegov životni put bio drugačiji od onog koji su mu namenili roditelji. Od ranog detinjstva, pokazivao je ljubav prema knjizi i žitijima južnoslovenskih pustinjaka. Pomagao je siromašne i poštovao je monahe. Pobegao je sa dvora sa 18 godina i primio monaški čin i ime Sava. Stefan Nemanja je pokušao to da spreči, ali nije uspeo. Kasnije tokom svog života, shvatio je sinovu odluku, i sam se približivši Bogu.

Na sajtu SPC stoji:

- Stefan Nemanja, koji je monahu Savi slao bogatu materijalnu pomoć za svetogorske manastire, zamonašio se, pošto je predao presto sinu Stefanu. Kao monah Simeon, pridružio se najmlađem sinu u manastiru Vatopedu, čiji su veliki dobrotvori ubrzo postali. Oni, zatim, obnoviše napušteni i opustošeni manastir Hilandar, koji je vizantijski car Aleksije Treći predao Srbima u vlasništvo. Hilandar je sve do 18. veka bio najveća srpska škola i rasadnik naše duhovnosti, prosvete i kulture.

BONUS VIDEO