SMRT ŠENGENA! VIŠE NIŠTA NEĆE BITI KAO PRE: Ako planirate put u Evropu, u ovih DESET ZEMALJA će vam tražiti PASOŠ!


IZVOR: Republika - 20.10.2023 | 11:57


Kao bomba je odjeknula vest da se na granicama Slovenije i Hrvatske suspenduje Šengen na period od najmanje 10 dana, a potom je usledila lančana reakcija - Italija je uvela kontrole na granici sa Slovenijom, a Slovenija pooštrila i na granicama sa Mađarskom.

Foto: shutterstock
SMRT ŠENGENA! VIŠE NIŠTA NEĆE BITI KAO PRE: Ako planirate put u Evropu, u ovih DESET ZEMALJA će vam tražiti PASOŠ!

Kako je juče potvrdio italijanski ministar unutrašnjih poslova Mateo Piantedosi, zbog povećane opasnosti od terorizma u Evropi, uvedene su unutrašnje kontrole na granici sa Slovenijom. Cilj ove mere je, kako kaže, preventivno osigurati dodatne provere na balkanskoj izbegličkoj ruti.

Nakon ovih odluka, sledeće nedelje u Trstu će se sastati i slovenački i italijanski ministri unutrašnjih poslova sa svojim hrvatskim kolegom, kako bi se obezbedilo prisustvo Fronteksa na šengenskoj granici. 

Nakon izbijanja krize na Bliskom istoku, sve više zemalja odlučuje se na isti korak i od sada će postojati kontrola na granicama Šengenskog prostora.

Pasoška kontrola vršiće se na ulazima u sledeće zemlje:

  • Slovenija
  • Hrvatska
  • Italija
  • Austrija (na granici sa Slovenijom i Mađarskom, a od srede i sa Češkom)
  • Danska
  • Nemačka (naročito na granicama sa Poljskom, Švajcarskom i nakon odluke da se produži kontrola na granici sa Austrijom)
  • Francuska
  • Norveška
  • Švedska
  • Slovačka

Austrija je još 2015. godine uvela kontrole na granici sa Slovenijom i Mađarskom i ta mera će trajati do maja sledeće godine. 

Pod znakom pitanja je i Španija koja će obavestiti ministre o toku pregovora između saveta i Parlamenta o usklađivanju zakonodavnih tekstova o migracijama i azilu. Zatim će ministri razgovarati o spoljnoj dimenziji migracija, odnosno o saradnji sa zemljama iz kojih migranti dolaze i tranzitnih zemljama.

Šengenski prostor čini 26 država, uz 22 članice EU, tu su još Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn, ali i Hrvatska koja se ovoj zoni krajem prošle godine.

Od svih ovih zemalja čak njih devet trenutno primenjuje nadzor nad unutrašnjim granicama, uz Sloveniju koja će biti deseta.

Države kod kojih u ovom trenutku sloboda kretanja nije toliko "šengenski" slobodna jesu Italija, Austrija, Nemačka, Norveška, Češka, Slovačka, Švedska, Francuska i Danska.

Šengen je propao kao ideja

Stručnjak za bezbednost iz Slovenije Boštjan Perne istakao je da je ideja slobodnih prolaza granica propala.

- Šengenski prostor bio je jedna od glavnih ideja evropskog jedinstva i uspostavljen je kako bismo mogli slobodno prelaziti granice, a da ne znamo da prelazimo iz jedne zemlje u drugu. Da damo osjećaj da smo jedno. Ali toga više nema. Šengen je propao kao ideja. Možda neke granične prelaze nećemo osetiti kao nekada, ali ovo više nije slobodan prelazak granica. Ovoga više nema - rekao je Boštjan Perne za tamošnje medije.

Šengen neće opstati ako se granice ne zatvore

Švedski premijer Ulf Kristerson istakao je da Šengenska zona ne može da opstane ako spoljne granice EU ne budu bolje zaštićene od neželjene imigracije. Novi migracioni pakt bloka pomoći će upravo u takvim situacijama, tvrdi predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Novi pakt načelno su prihvatile skoro sve zemlje EU, a sada se pregovara sa Evropskim parlamentom. Zvaničnici se nadaju da će konačan dogovor biti do kraja ove godine.

Prema nacrtu predloga, ukoliko postoje opravdani razlozi kontrole u slučaju "utvrđene i neposredne" pretnje od terorizma i maksimalno vreme za pooštravanje nadzora je osam meseci. Ako pretnja i dalje postoji, ministri vlade EU mogu odobriti produženje.

Takođe, druga mera koja je predložena je pooštravanje kontrola u ​​nekim zemljama EU "kada Komisija dobije obaveštenja o posebno ozbiljnoj pretnji koja istovremeno pogađa većinu zemalja, u periodu do dve godine".

- Zaštita šengenske zone slobodnog kretanja i onoga što ona predstavlja za 450 miliona Evropljana je u srcu ovog izveštaja. Pregovori su bili teški, ali ja sam oduševljena što smo uspeli da sačuvamo suštinu jednog od najvećih dostignuća Evropske unije - rekla je  francuska poslanica Evroparlamenta Silvi Gijom.

BONUS VIDEO: