NA DANAŠNJI DAN SU MOGUĆA ČUDA! Danas slavimo Svetog sveštenomučenika Januarija: Verovanje za VELIKI PRAZNIK krije MOĆNU PORUKU


IZVOR: Republika - 04.05.2023 | 07:30


Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju dan posvećen sveštenomučeniku Januariju.

Foto: youtube.com/printscreen
NA DANAŠNJI DAN SU MOGUĆA ČUDA! Danas slavimo Svetog sveštenomučenika Januarija: Verovanje za VELIKI PRAZNIK krije MOĆNU PORUKU

Za vreme gonjenja hrišćana pod neznabožnim carevima Dioklecijanom i Maksimijanom bi izveden na sud episkop kampanijski u Italiji Januarije pred kneza kampanijskog Timoteja. Knez pokuša najpre laskama a zatim pretnjama da ga pridobije za idolopoklonstvo. Ali kad vide da je episkop Januarije nepokolebljiv u hrišćanskoj veri kao stub, knez naredi da ga vrgnu u usijanu peć. No sveti mučenik, kao nekada Tri Mladića u vavilonskoj peći, stajaše nepovređen posred ognja, pojući i slaveći Boga, jer Anđeo Božji siđe k njemu i rashladi oganj nevidljivom rosom.

I kad iziđe iz peći, svi se zaprepastiše videvši da mu oganj ni odeću nije dodirnuo. A knez, smatrajući da se episkop hrišćanski sačuvao od ognja pomoću nekih mađija, još više se razjari i naredi da mučenika rastegnu na mučilištu tako jako, da mu i zglobovi pucaju, pa onda bez milosti biju. Pošto mučenika tako rastegoše, oni mu gvozdenim četkama telo strugaše, dok se kosti ne zabeleše, i zemlja sva natopi krvlju. Među narodom stajahu đakon Faust i čtec Diziderije i posmatrahu muke svoga episkopa. I s jedne strane, radovahu se duhom zbog junačkog trpljenja njegovog, a s druge strane - plakahu zbog ljutih muka njegovih. A kada svetitelju žile prerezaše, oni glasno zaridaše. Po tome ih poznaše da su hrišćani. Stoga ih neznabošci obojicu uhvatiše, pa zajedno sa svetim mučenikom Januarijem vezaše, i za knezom u grad Potiol dovedoše, i tamo u tamnicu baciše. U istoj tamnici behu Hrista radi i đakoni potiolski Prokl i Sosije, i dva prosta čoveka hrišćanina Evtihije i Akution.

Sutradan biše svih sedam izvedeni i pred zverove bačeni. Ali Bog, koji proslavlja sebe u svetiteljima Svojim, zatvori usta zverovima, kao nekada Danila radi u jami, i zverovi ih se i ne taknuše, nego svi krotki kao ovce priđoše i padoše pred noge svetome episkopu. - Ovo natprirodno čudo zaprepasti i uplaši sve gledaoce. Ali knez i ovu božansku silu pripisa hrišćanskim mađijama, i razmišljaše kako bi svetitelja Božjeg i one sa njim pogubio. Dok se tako mučaše oko toga, on iznenada oslepe, i zatraži vođa. A nezlobivi svetitelj i mučenik Hristov Januarije pomoli se Bogu za neprijatelja svog kneza Timoteja, i ovaj odmah progleda. Progleda telesnim očima, ali ne i duševnim.

Od gledalaca koji su posmatrali ova čuda, njih pet hiljada ljudi verovaše u Hrista. A neblagodarni i tvrdoga srca knez, iako molitvama mučenikovim isceljen od iznenadnog slepila, ne samo ne poznade istinu, nego se još više izbezumi. Jer, umesto da uznese zahvalnost istinitome Bogu - Hristu Gospodu našem, on stade huliti na Njega. I sav besan što se toliki narod obrati Hristu, on naredi da svete mučenike mačem poseku.

I tako svetitelj Božji sveštenomučenik Januarije i njegovi sastradalci: đakoni Faust, Prokl, Sosije, čtec Diziderije, Evtihije i Akution, biše mačem posečeni izvan grada Potiola, i dobiše vence mučeničke. A tela svetih mučenika uzeše obližnji gradovi, svaki po jedno, da bi imali svoje posrednike pred Bogom. Telo sveštenomučenika Januarija uzeše hrišćani grada Neapolja, prenesoše tajno u svoj grad i česno položiše u crkvi. Pri uzimanju tela svetog Januarija u gradu Potiolu, hrišćani pokupiše sa zemlje speknutu krv mučenikovu u staklen sud, i čuvahu je česno. I kad god bi je stavljali pored mučenikove glave, ona bi se odmah raskravila i postajala tečna kao da je tog časa prolivena. Do dana današnjega bezbrojna čudesa projaviše se na grobu ovoga svetitelja. Jedno od njih je i ovo: Jednom kada vulkan Vezuv stade izbacivati oganj i lavu silnu, tako da zapreti i obližnjim i daljnim naseljima, narod pribeže grobu svetog sveštenomučenika Januarija, i sa suzama ga prizivaše u pomoć. I odmah na njegove molitve vulkan prestade da radi, i ne nanese nikakve štete.

Treba spomenuti i ovo neobično čudo: Nekoj udovici Maksimili umre sin jedinac, i ona plakaše neutešno nad njim. U tom bolu svom ona učini ovo: setivši se kako u Starom Zavetu sveti prorok Jelisej čudesno vaskrse sina Somanićanke, ona skide ikonu svetog episkopa Januarija izrađenu na drvetu, a koja je visila iznad crkvenih vrata, položi je na svog mrtvog sina, i to oči prema očima, usta prema ustima, telo prema telu, i stade se od sveg srca moliti svetitelju sa suzama i jecanjem, govoreći: Slugo Božji, smiluj se na mene i uteši me ucveljenu: vaskrsni sina mog, jedinca mog! - Kad se ona tako pomoli, odmah ožive dečko, i ustade zdrav. I svi koji behu došli radi pogreba udiviše se ovom preslavnom čudu, i proslaviše i blagodariše Boga, koji tvori divna dela preko svetitelja Svojih, i zahvalnost uznesoše svetom mučeniku Januariju kao brzom pomoćniku. Njegovim svetim molitvama neka Gospod i na nama pokaže milost svoju vavek, amin.