Iskustvo Ivane Jović koja čeka transplantaciju bubrega, a jedna je od 2.000 ljudi na listi


IZVOR: Kristina ILIĆ - 01.03.2022 | 16:17


Potrebno je da svi shvate značaj transplantacije.

Foto: Privatna arhiva
Iskustvo Ivane Jović koja čeka transplantaciju bubrega, a jedna je od 2.000 ljudi na listi

Ivana Jović (34) iz Beograda, suočena je sa strašnom bolešću. Policistična bolest bubrega pogodila je i njenu majku, koja je pre 13 godina transplantirala bubreg, a sada se Ivana bori za to da se ljudi osveste i shvate značaj transplantacije i doprinosa funkiconisanju složenog sistema donorstva.

Kao autorka peticije "Donorstvo je herojstvo" Ivana je našla svoju misiju, koja joj pomaže da se lakše izbori sa svakodnevnicom, u kojoj po nekoliko sati provodi na dijalizama, u neizvesnosti, budući da živi sa jednim bubregom. Kako Jovićeva ističe u razgovoru za Srpski telegraf, informacija do koje je došla putem medija, potpuno ju je porazila.

- Na listi ljudi koji čekaju na transplantaciju nalazi se 2.000 ljudi, a najviše se čekaju bubrezi. Godišnje se uradi pet transplantacija, od toga samo dve transplantacije bubrega. To su jedini podaci do kojih sam mogla da dođem. Stvarno me je to bacilo u očaj, jer ako se samo dva bubrega urade godišnje, ne znam kad ću doći na red, imam malo dete, posao, život je tek predamnom... - priča ova Beograđanka.

Ivana je redovno išla na kontrole, vodila računa o ishrani i strepela od momenta kada će se njeno stanje pogoršati, poučena primerom svoje majke, koja je prošla kroz iste faze pomenute bolesti.

- Nakon trudnoće i porođaja to moje stanje, kao i rezultati, su se drastično pogoršali, tako da sam pre godinu i dva meseca, kad je moja ćerka imala nepune tri godine krenula na dijalizu. Bilo je neizbežno - urea, kreatinin, sve je bilo visoko i dijaliza je bila neophodna da budem živa i da funkcionišem. Morala sam da uradim određene pripreme i da izvadim jedan bubreg, što sam uradila u junu na klinici za urologiju. Nakon toga sam prikupila sve papire, uradila preko 20 pregleda, sve detaljno i temeljno, i sada sam na listi, ali ne mogu ni da naslutim kada bi mogao doći moj red za transplantaciju - navodi naša sagovornica.

SLOŽEN SISTEM

Foto: Privatna arhiva

 

Peticiju, koju će predati u utorak sa zahtevom Ministarstvu zdravlja, Ivana je pokrenula sa ciljem da se pokrene složen sistem koji je neophodan da bi se preko potrebne transplantacije vršile.

- Imamo lekare koji rade transplantacije, neophodno je samo logistički raditi na tome, uz podršku države, da se uveže sistem, lekari, mediji, društvo, što nije ni malo jednostavno. Cilj je imenovati koordinatora za darivanje, čiji je direktan zadatak da pita porodicu za saglasnost. Jer je sada zakonski tako koncipirano da smo svi donori, ali da se porodica pita za saglasnost i svaka bolnica treba da ima ovog koordinatora. Kada lekar utvrdi moždanu smrt, koordinatori proveravaju papire tog potencijalnog donora i ta osoba mora da bude zdrava da bi mogla da bude donor. Kad se to ispita, stupaju u razgovor sa porodicom, koji je jako delikatan, jer su to obično iznenadne smrti i nije lako pribaviti tu saglasnost - objašnjava Ivana.

Koordinator nakon toga stupa u kontakt sa timom za transplantaciju, ovi timovi su u većim gradovima, jedan deo radi na vađenju organa, drugi na dopremi, treći na proveri liste čekanja i ispitivanju podudaranja.

- Moja mama je prošla taj put. Dobila je priliku i šansu, ali mnogi nisu operisani te noći kada je ona imala transplantaciju, i to je vrlo tužno, činjenica da toliko ljudi čeka svoju šansu je poražavajuća - objašnjava naša sagovornica.

PODRŠKA

Foto: Privatna arhiva

 

Zbog toga, kako navodi Ivana, svako mora da bude svestan ako dođe do najgoreg, ako može da pomogne da to učini na ovaj način, davanjem saglasnosti i razgovorom sa lekarima.

- Svaka čast ljudima koji su  u trenutku najvećeg bola stegli srce i dali saglasnost i na taj način nekome spasili život. Verujem da to nije nimalo lako, ali činjenica da se ovako spasavaju životi je neporeciva. Važna je velika podrška društva i razumevanje sistema u borbi za ove 2.000 ljudskih života koji čekaju svoju šansu - navodi Ivana.

Za to vreme, Ivana tri puta nedeljno, u trajanju od četiri sata, provodi na dijalizi.

- Na dijalizi je trenutno 5.000 ljudi. Ja sam dobro prihvatila dijalizu, to je deo moje svakodnevnice, imam dete, radim, trudim se da živim što normalnije mogu, okružena sam divnim ljudima na poslu, prijateljima...čovek mora da se bori da nastavi dalje i da zna da nije kraj sveta, i da nije sam u toj borbi - zaključuje Ivana.

U Srbiji četiri donora na milion stanovnika

Prema nezvaničnim informacijama u prošloj godini u Srbiji je bilo pet donora na manje od 7 miliona stanovnika, dok je u zemlji postavljeno tek četiri koordinatora za transplantaciju.
Kako se u Srbiji doniraju, odnosno transplantiraju, dva bubrega, srce, jetra i rožnjace, jedan donor mogao bi spasiti četiri života i vid jednoj ili dvema osobama.