POZNATI KOŠARKAŠ JE ZBOG SLOBE ZAPLAKAO U EMISIJI I ŠOKIRAO IZJAVOM: Da sam imao bombu bacio bih je na one koji su došli po Miloševićevu glavu


IZVOR: Republika - 03.10.2021 | 16:18


Ispred vile u Užičkoj ulici u Beogradu u noći između 31. marta i 1. aprila 2001. godine dok je trajala akcija hapšenja Slobodana Miloševića nalazilo se nekoliko stotina ljudi.

Foto: Tanjug/AP, Vladimir Dimitrijević, Youtube/ Jugoslavija SFRJ

Hapšenje Slobodana Miloševića, Ilustracija

 

Među njima bio je i Ljubodrag Duci Simonović, bivši košarkaš i doktor filozofije. On se u jednom intervjuu  prisetio te večeri kada je hapšen Milošević u vili Mir.

- Bio sam ispred Užičke kada su hapsili Miloševića sa ćerkom Dunjom i sa bivšom suprugom. Došli smo oko ponoći. Bili smo na donjem delu. Videlo se da je od toga napravljen spektakl za Zapad. Srbi hapse svog predsednika a Zapad tapše - rekao je Simonović.

On je detaljno opisako kako je sve izgledalo te noći.

- Bio je jedan reflektor na jednom visokom stubu koji je osvetljavao taj prostor. A sa te leve strane dolazili su zatamnjeni džipovi iz kojih su iskakali momci koji su imali zamaskirana lica i patike. Nosili su neke kratke šmajesere, to su neki engleski automati. Pokušavali su da se podvuku pod taj zid a neki su pokušavali da ga preskoče - ispričao je Simonović za Balkan info.

A onda su se odjednom čuli pucnji sa druge strane.

- Bio sam očajan nisam znao šta da radim od muke. Našao sam u šumi neki šut i onda sam ih gađao ciglama. Jednog sam pogodio u vrat a na jednom džipu sam razbio staklo. Odjednom iz tog mraka vidim ruku koja drži pištolj i okreće se prema meni. Ja sam bio na 10 metara od njega. I odjednom vidim nogu koja izlazi iz mraka i udara u lakat tog tipa i on puca u vazduh. E tu nastaje jurnjava - kaže Simonović.

On je rekao, da je te noći imao kašikaru, on bi je bacio, kako je rekao, na ljude koji su došli po Miloševićevu glavu.

- Znaš kako su se postavili - ko fudbalska ekipa. To je bila borba za pet miliona dolara za Miloševićevu glavu - rekao je Simonović.

Ujutru je, kako kaže, poslao ćerku kući a on je krenuo sa grupom ljudi na severnu kapiju.

- Četa mala ali odabrana. Mi smo se uhvatili ispod miške a bilo nas je tri reda. Prvo nas je policija ubeđivala ali onda su videli da nema šanse da mi pristanemo da se dobrovoljno raziđemo. I meni prilazi jedan mladi policajac, hvata me za jaknu i ona u tom trenutku puca. Sva se pocepala i raspala. Ja bio besan. Skočim i uhvatim ga za gušu i počnem da ga davim. Skoče onda njegove kolege i tada sam osetio dva udarca u glavu. Tu sam pao u nesvest. Posle kada sam se probudio čujem žene viču "Ubiše Ducija!" - prisetio se Simonović.

Posle ga je jedan prijatelj odvezao kući da se presvuče.

Duci se tokom intervjua zaplako sećajući se kako je prvi put video Miloševića izbliza.