Oprez sa testovima na antitela: Pogrešan može pokazati zašto ih nemate, a doktorka Gnjatović objašnjava i ZAŠTO!


IZVOR: Republika - 16.03.2021 | 19:32


Ukoliko radite serološki test da biste proverili nivo IgG antitela na koronu, prvo pitajte koje proteine taj test detektuje, jer nije isto ako proveravate antitela posle preležane korone, primljene "Fajzerove" ili "Sinofarmove" vakcine, objašnjava saradnica Instituta za primenu nuklearne energije Marija Gnjatović.

Foto: youtube.com/printscreen

Marija Gnjatović

Na to posebno obratite pažnju da vam se ne bi desilo da radite pogrešan test pa ispadne na papiru da nemate antitela, a uistinu ste imuni na koronu. A na sve to ste napravili i nepotreban trošak - oko 2.000 dinara je testiranje na IgG antitela. Organizam stvara IgG antitela na različite proteine virusa - najčešće na spajk protein (S-protein), nukleokapsid (N), u određenoj meri i na omotač (E - envelope) i na membranu virusa (M). N antitela, ona na nukleokapsid, najbrže nastaju, ali najbrže i nestaju iz cirkulacije, dok su S zapravo antitela na spajk protein, koji služi za vezivanje korone za ljudske ćelije.

Većina vakcina su napravljene tako da stimulišu sintezu antitela usmerenih na S-protein - "Fajzer-Bajontekova", "sputnjik V", "Astra Zenekina". I efikasnost tih cepiva proverava se određivanjem IgG antitela na S-protein. U slučaju testiranja antitela na druge proteine korone, test će biti negativan, a time će se dobiti i lažna slika da vakcinisana osoba nema antitela.

A kad je reč o inaktivisanim vakcinama, kakva je kineska kompanije "Sinofarm", IgG antitela na S-protein mogu, ali ne moraju da se razviju nakon vakcinacije. I zato bi se na testu antitela za S-protein možda pokazalo da vakcinisani nema antitela, dok bi test na N antitela bio pozitivan.

Dr Marija Gnjatović, istraživač Instituta za primenu nuklearne energije (INEP), kaže za Kurir da je najpouzdanije da imate detekciju na S i N, jer će time biti pokrivena i antitela na prirodnu infekciju i na vakcinaciju. Naravno, moguće je uraditi i dva odvojena testa, i na S i na N, ali je trošak dupli.

- Na početku epidemije - u martu, aprilu i maju, dominantno su se radili testovi na S-protein. Ali onda se shvatilo da se kod prirodne infekcije predominantno stvaraju antitela na N, pa su laboratorije krenule s testovima baziranim na nukleokapsidu. Kad je počela vakcinacija, krenulo se sa serološkim testovima antitela na S-protein, koji se uspešno pravi i kod "Fajzerove" i "sputnjik V" i kod "Astra Zenekine" vakcine. Najveći broj ljudi vakcinisan "Sinofarmovom" vakcinom dominantno stvara odgovor prema N, ali 10-15 odsto njih razvije slab odgovor prema S, i zato je najbolje da se radi kombinacija ova dva proteina. Međutim, ta reakcija se vremenom menja kod prirodne infekcije i moguće je da će i inaktivisane vakcine, kakva je kineska, koje stvaraju odgovor prema N, vremenom stvoriti jači odgovor prema S-proteinu - objašnjava dr Gnjatović.