Zaštitnik građana Zoran Pašalić: Da bi se nešto tvrdilo, mora se ponešto i znati


IZVOR: Republika - 29.01.2021 | 15:53


Da bi se nešto tvrdilo mora se ponešto i znati, a tvrdnje nekoliko udruženja građana o ugroženosti statusa institucije Zaštitnika građana predstavljaju nestručno tumačenje procedure jedne međunarodne mreže za zaštitu ljudskih prava i dovode javnost u zabludu, rekao je Zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ

Zoran Pašalić

Ponavlja se situacija u kojoj nekoliko marginalnih udruženja građana, koja se deklarišu da štite ljudska prava, nestručno i zlonamerno interpretiraju događaje vezane za Zaštitnika građana Republike Srbije. Bavljenje ljudskim pravima ne dopušta ostrašćenost, jednostranost i paušalnost već zahteva posvećenost, stručnost i objektivnost.

Na nestručnost i neznanje ukazuje i to što niko od predstavnika ovih udruženja građana nije pročitao Ustav Republike Srbije u kojem piše da kontrolu rada Zaštitnika građana može da vrši samo Narodna skupština Republike Srbije.

Pitanje je dalje kako neko ko nema ni znanja ni iskustva o funkcionisanju mreža nacionalnih institucija za zaštitu ljudskih prava može da bude merodavan da tumači postupke međunarodnih tela u kojima mogu da učestvuju samo nacionalne institucije. Ovakve maliciozne tvrdnje služe isključivo da se javnost dovede u zabludu.

Upitan je i kredibilitet ovih udruženja građana da obaveštavaju javnost s obzirom da govore o postupku o kojem nemaju znanja jer kao udruženja građana ne podležu bilo kakvoj proveri svog rada.

Višestruko povećan broj obraćanja građana u 2020. godini pokazuje neprikosnoveno poverenje koje građani Srbije imaju u ovu instituciju, što je potvrdilo i istraživanje iz decembra prošle godine, urađeno u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji. Takođe, po tom istraživanju, poverenje građana u Zaštitnika građana (26 odsto) je tri puta veće nego u udruženja građana, kolokvijano nazvana nevladine organizacije (8 odsto).

Institucija Zaštitnika građana Republike Srbije u alijansi GANHRI trenutno ima najviši "A" status, a provera "A" statusa, koja se inače vrši svakih pet godina za sve članice alijanse sa "A" statusom, odložena je za oktobar 2021. godine. 

Zaštitnik građana Republike Srbije član je još 12 međunarodnih mreža koje okupljaju nacionalne ombudsmane gotovo svih država sveta. Takođe je i inicijator i član neformalne Balkanske mreže ombudsmana.

Statusi "A", "B" i "C" koje dodeljuje Globalna alijansa nacionalnih institucija za ljudska prava (GANHRI), kao samo jedna od mreža nacionalnih institucija za ljudska prava, označavaju stepen usaglašenosti rada nacionalnih institucija sa Pariskim principima. 

Status "A" koji ima Srbija, ima i većina evropskih zemalja. Status "B" imaju Austrija, Belgija, Kipar, Slovačka i Švedska, dok status "C" imaju Rumunija i Švajcarska.