Srećku (5) su roditelji pronađeni mrtvi u bunaru, sam i izgladneo proveo je 4 dana u kući, danas mu se sreća smeši


IZVOR: Blic - 27.02.2020 | 13:27


Petogodišnji Srećko iz Poljne kod Trstenika, kojem su roditelji Časlav i Slađana Anđelković, pre dve godine nađeni mrtvi u bunaru u susednom selu, pronašao je usvojitelje.

Foto: Srpski telegraf/D.I.

Bunar u kom su pronađena tela Anđelkovića

Kako se saznaje, dečak je trenutno u periodu privikavanja sa novom porodicom, koji će trajati nekoliko meseci.

Dugo se radilo na ovom predmetu, kako bi se pronašlo najbolje rešenje.

Petogodišnji dečak je prošle godine ušao u tzv. listing za usvojenje u kojem je bilo desetak porodica.

Ali sam postupak usvajanja tekao je sporo jer skoro da nije bilo zainteresovanih. Želja Centra za socijalni rad u Trsteniku, koji ne žele da komentarišu postupak usvojenja maloletnika, bila je da dečak bude što bliže rodnom selu i rodbini.

- Ceo postupak vođen je vrlo pažljivo i u skladu sa strogim pravilima službe. Potencijalni usvojitelji su kvalitetan bračni par. Pokazali su obostrano da mogu da se uklope - kaže izvor upoznat u slučaj.

Anđelkovići čekali dete godinama

Kako je izvor  ispričao u decembru 2018, Časlav i Slađana Anđelković neko vreme su se lečili od steriliteta.

- Na kraju su zahvaljujući veštačkoj oplodnji uspeli da dobiju Srećka u poznim godinama. Upravo zbog toga su mu i dali ime Srećko, jer je njegovo rođenje za njih bilo prava i najveća sreća - rekao je sagovornik tada.

Slađanu (50) i Časlava (57) smrt je zadesila u bunaru dubokom šest metara. Tragedija se dogodila 8. decembra 2018, a tela su se nekoliko dana nalazila u bunaru. Obdukcija Slađane i Časlava Anđelkovića pokazala je da je smrt nesrećnih supružnika nastala usled utapanja.

Četiri dana Srećko je bio sam u kući, i plakao

Skoro četiri dana, Srećko je bio sam u kući i plakao, sve dok dečije jauke nisu čule komšije.

Miroslav Nićiforović, brat pokojnog Časlava ispričao je da je mališan preživeo jedući hleb, u hladnoj kući, zamotan u ćebence.

Prava je sreća što, iako je bila zima, temperature nisu bile ispod nule. A misterija je kako je dete uspelo da samo, bez ičije pomoći, preživi četiri dana. Rekao je lekarima da je jeo hleb i sve drugo šta je zatekao u kući.

Spasao ga je plač.

Društvo mu je sve vreme pravila i jedna mačka, koja mu je svojom toplotom sasvim moguće i spasila život.

- On jeste mali, ali je svestan da mame i tate nema. Niko nema srca da mu kaže da je ostao sam na svetu. On još uvek ne zna da su mrtvi, ali primećuje da se desilo nešto strašno - rekao je tada izvor blizak porodici Anđelković.

- Meštani Poljne su užasnuti tim detaljem. Priča se da su, izgleda, ubijeni. Svašta se pominje, te krali su kupus, pa ih je neko uhvatio, te da su bežali od nekog, pa upali.. Međutim, postoji mogućnost da smrt nije bila slučajna, ali niko nema zvaničnu potvrdu. Zima je, pa sada slabije viđamo njihove rođake. Mali Srećko se nalazi u hraniteljskoj porodici u Trsteniku, viđali su ga ljudi. Divna žena iz Trstenika brine o njemu. Međutim, on će kratko biti kod njih. Centar za socijalni rad će odlučivati šta dalje s njim kad stignu svi rezultati - ispričala je ranije jedna meštanka i dodala da je natužnije to što mali Srećko non-stop pominje roditelje.

Nije mu odmah predočeno šta se dogodilo. U prvim danima po tragediji dozivao je roditelje. Prvo se vršila procena podobnosti rođaka, kako bi neko od njih preuzeo dečaka, ali oporavio se ubrzo kod hranitelja.

Inače, dečak nije prisustvovao sahrani jer je bilo procenjeno da bi bilo bolje za njega da ne bude na poslednjem ispraćaju roditelja.

- Dečak se dobro adaptirao u novoj (hraniteljskoj) porodici. Nastavio je da ide u vrtić. I za sada je sve u redu. Plan nam je da mu pronađemo usvojitelje. Ali to je proces koji traže vreme kako bi se izabrali najbolji – rekao je ranije Dragojlo Minić direktor trsteničkog Centra za socijalni rad.

Direktor je par meseci kasnije naveo da je centar u stalnom kontaktu s predškolskom ustanovom koju Srećko pohađa, ali i sa njegovim hraniteljima.