Pola juga Srbije stane u jednu beogradsku zgradu

Foto: google.com/maps/prinscreen

Pola juga Srbije stane u jednu beogradsku zgradu

Lamele poređane kao devet domina čine tu zgradu jedinstvenom po veličini, ali i po činjenici da ima 62 ulaza na četiri različite adrese - raspoređene između bulevara Mihajla Pupina i Zorana Đinđića, te ulica Milentija Popovića i Antifašističke borbe, objašnjava glavni gradski urbanista Marko Stojčić.

Zgrada je dugačka skoro kilometar i ima 795 stanova. Izgrađena je, dodaje Stojčić, pod uticajem trenda koji je pokrenuo jedan od najvećih svetskih arhitekata 20. veka Le Korbijzje, a u istoriji arhitekture nazvanim brutalizam.

- U Marselju je početkom 1952. počela izgradnja zgrade za oko 1.600 ljudi. Le Korbizje joj je dao ime mašina za ljude. Bila je ideja da stanari sve potrebe zadovolje u zgradi - da imaju mesto za nabavku, rekreaciju, vrtić, na krovu je bila trim-staza... - rekao je Stojčić i dodao da se kasnije trend proširio i na Beograd.

Među najvećima u regionu Zgrada u Bloku 21 u neposrednoj blizini Šest kaplara, "Hajata" i Sava centra je zajedno sa Mamuticom, izgrađenom u Zagrebu 1974. godine, a u kojoj u 1.169 stanova živi oko 5.000 ljudi, jedna od najvećih u regionu.

Prema njegovim rečima, najsličnije tom objektu u Marselju mogle bi biti "televizorke" u Bloku 28, od kojih je jedna pored auto-puta, a druga do ulice Milutina Milankovića. I sadašnji i bivši stanari najveće zgrade u Srbiji vole da se prisete vremena kada je ona bila tek useljena, kada se po krovu moglo trčati, a čega više nema zbog naknadne neplanske izgradnje na poslednjem nivou.

Mnogi se sećaju i da je supruga Josipa Broza Tita Jovanka otvorila školu u koju su išla deca iz te zgrade, a koja se danas zove "Jovan Dučić".