PANDEMIJA JE BILA NIŠTA U POREĐENJU SA ONIM ŠTA MOŽE DA ZADESI SVET ZBOG ENERGENATA! Dramatična predviđanja stručnjaka za 2022. godinu!

Foto: Tanjug/AP/pixabay.com

PANDEMIJA JE BILA NIŠTA U POREĐENJU SA ONIM ŠTA MOŽE DA ZADESI SVET ZBOG ENERGENATA! Dramatična predviđanja stručnjaka za 2022. godinu!

Godinu iza nas obeležili su mnogobrojni izazovi, među kojima je za čitavu planetu, bez izuzetka, najveći bio nastavak pandemije koronavirusa, ali i dodatno zahlađenje odnosa na relaciji SAD-Rusija, a pred sam kraj 2021, potpuno nenadano, mnoge države, pa i one najmoćnije, suočile su se sa energetkom krizom čiji se kraj još ne nazire.

Postavlja se pitanje da li nas u narednoj 2022. očekuju neka bolja vremena i šta nam uopšte naredni meseci mogu doneti.      

Kraj pandemije ili pojava novih sojeva?

Foto: Tanjug/AP

Zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije (SZO) procenjuju da će kraj pandemije koronavirusa nastupiti upravo 2022. nakon tri teške i iscrpljujuće godine za čitavu planetu.

- Kraj mora biti 2022. godine - izjavio je i direktor SZO Tedros Gebrejesus početkom decembra.

Prema njegovim rečima, SZO predviđa da će do prvog kvartala sledeće godine biti dovoljno vakcina za imunizaciju kompletnog odraslog stanovništva na planeti, kao i za “buster” doze za ugrožene grupe.

Ukoliko se njihove prognoze ispostave kao tačne, život u 2022. bi mogao, barem približno, da se vrati u stanje u kakvom je bio pre 2020. godine, a KOVID-19 bi postao endemska bolest, što znači da bi cirkulisao po svetu, ali bi izazivao blaže kliničke slike jer se očekuje da će veliki broj ljudi imati imunitet od prošlih infekcija ili vakcinacije.

U tom slučaju, kako je milijarder i suosnivač kompanije "Majkrosoft" Bil Gejts izjavio, koronavirus više neće u velikoj meri diktirati svakodnevne odluke ljudi.

Naravno, kao i kod drugih respiratornih virusa, biće perioda u godini kada infekcije koronom dostižu vrhunac, najverovatnije tokom hladnijih jesenjih i zimskih meseci, što znači da bi se sezone gripa i ove infekcije mogle poklapati.

Svet ostaje u mraku?

Foto: Bernd Wuestneck/dpa via AP

Problem koji, kako opcenjuju analitičari, predstavlja veću pretnju po čovečanstvo u predstojećoj godini jeste novonastala energetska kriza, koja je tokom nekih meseci već prouzrokovala restrikcije struje u mnogim državama na planeti, ali i problem u snabdevanju gasom za grejanje.

- Dok se globalna ekonomija usporeno oporavlja od posledica pandemije, cene i dostupnost energenata prete da je ponovo uruše - strahuju stručnjaci. 

Cene energenata nastavljaju da rastu jer je potražnja visoka, a zalihe niske. Naime, prethodne krize uglavnom su bile vezane za naftu, ali ovog puta je i tržište tečnog prirodnog gasa (LNG) na udaru. Evropa i Azija se nadmeću za isti izvor LNG, podižući cene na oba tržišta i šireći današnje tesno tržište i na SAD.

Na neki način, prirodni gas je žrtva sopstvenog uspeha: prestanak eksploatacije uglja za stvaranje električne energije iz ekonomskih ili ekoloških razloga bilo je važan izvor potražnje za gasom.

- Opadanjem proizvodnje na ugalj u Sjedinjenim Američkim Državama, važna “tampon zona” za potražnju i za cene gasa nestaje. Sa manjom mogućnošću korišćenja uglja za proizvodnju električne energije, potražnja za gasom postaje manje elastična, a cene nestabilnije - ocenjuje stručni portal Brookings.edu.

Foto: youtube.com/Warren Urbexing

Bil Blejn, tržišni strateg i šef alternativne imovine u Šard Kapitalu, rekao je da investitori nisu izračunali cene tokom predstojeće zimske energetske krize koja će povećati račune i primorati neke fabrike da obustave rad.

- Tržišta u velikoj meri potcenjuju kako će više cene električne energije uticati na zarade i rast korporacija širom sveta - rekao je on, priznajući da trenutna situacija ukazuje na to da je veoma teško proceniti kako će se stvari odvijati, te da je stanje samim tim mnogo rizično.  

- Evropa je posebno ranjiva, dok bi nestanci struje i “industrijska dislokacija” u Kini mogli da izazovu novi haos u lancu snabdevanja - predvideo je Blejn.

Bajden "pada" pred Putinom?

Foto: Tanjug/AP

Rusko-američki odnosi u 2021. nisu bili na zavidnom nivou, međutim pristup administracije američkog predsednika Džoa Bajdena ukazuje na to da bi on mogao da ublaži pritisak na Rusiju u nekim od najvažnijih sfera. Ali nova kriza, posebno energetska budući da za nju, između ostalog, Zapad optužuje Kremlj, mogla bi brzo da dovede do novog pada u odnosima SAD i Rusije.

Prosečnom posmatraču trenutno stanje odnosa dve zemlje može delovati paradoksalno. Uprkos tome što jedna drugoj ne predstavljaju nikakvu egzistencionalnu pretnju (osim nuklearne), njihov odnos je problematičan i mogao bi se dodatno pogoršati u bilo kom trenutku.

Ipak, događaji u poslednje dve decenije učinili su ovu situaciju gotovo neizbežnom. Postoje stvarne razlike u tome kako Rusija i SAD vide svet i pravila koja njime upravljaju. To je dovelo do međunarodnih sukoba koji nemaju mnogo izgleda za razrešenje - kao što je rat u Ukrajini.

Foto: pixabay.com

Međutim, dok Vašington nema previše želje za pobošljanje odnosa sa Rusijom, Moskva je voljna da ojača veze sa američkim kolegama, ali ih u isto vreme smatra krivima za aktuelnu situaciju i očekuje od njih da se potrude i unaprede odnose.

Obe države su koristile sankcije, stavljanje građana na crne liste i proterivanje diplomata jedna protiv druge. Pritom i jedni i drugi uveličavaju pretnju koja druga strana predstavlja.

U ovom okruženju, teško je biti optimista u pogledu izgleda Bajdenove administracije za poboljšanje odnosa SAD i Rusije. 

- Bajden je svestan da se Rusija neće menjati kako bi mu bila prihvatljivija, a Moskva da će pristup SAD prema njima biti isti nezavisno od toga ko je u Beloj kući - procenjuje Andrej Baklitski, analitičar ecfr.eu.

Takođe, Bajdenova spoljna politika je usredsređena na međunarodnu stabilnost, upravljanu konkurenciju sa Kinom i napore za rešavanje globalnih izazova kao što su klimatske promene i pandemija KOVIDA-19. Rusija će imati važnu ulogu u UN rešavanju svih ovih izazova, što povećava njen značaj za američku administraciju. Ona bi takođe mogla biti važna za rešavanje regionalnih sukoba na Bliskom istoku, u Africi i Aziji.

Uzgred, SAD bi možda želele da minimiziraju svoju konfrontaciju sa Rusijom kako bi mogle da se fokusiraju na Kinu. Ruska spoljna politika, koja često predstavlja reakciju na ono što lideri u Moskvi vide kao zločine SAD, mogla bi da postane manje konfrontirajuća kao odgovor na smanjeni pritisak Vašingtona (bilo u vezi sa sankcijama, vojnim poslovima ili čak retorikom).

Foto: tanjug/AP

Pored toga, Moskva i Vašington imaju interes da se bave ne samo tradicionalnim bezbednosnim pitanjima kao što su nuklearno i konvencionalno naoružanje, već i novijim, posebno sajber-oružjem. U te svrhe koristiće diplomatske kanale gde god je to moguće.

Stoga se realno može očekivati da će SAD i Rusija razmontirati bar deo te infrastrukture konfrontacija o kojoj je gore bilo reči. Ovo bi moglo da uključi razmenu zatvorenika i normalizaciju rada njihovih ambasada – čak i ako je do sada bilo malo napretka na oba fronta.

Moskva i Vašington bi takođe mogli da se dogovore o merama kontrole naoružanja i određenom nivou saradnje u sajber prostoru. Otkako je Bajden došao na vlast, strane su preduzele nekoliko skromnih, ali obećavajućih koraka u svom dijalogu o strateškoj stabilnosti. 

Saradnja super-sila u rešavanju gorućih problema

Foto: youtube.com/28. Jun

- SAD se raduju razgovorima sa Rusijom. Kada sednemo da razgovaramo, Rusija će moći da iznese svoju zabrinutost, a mi ćemo takođe izneti našu zabrinutost u vezi sa aktivnostima - rekao je neimenovani portparol Saveta državne bezbednosti SAD.

Takođe, zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izrazio je očekivanje da će se sastanak 10. januara razviti u pregovore o nacrtu sporazuma koji je predložila Moskva.

Očekuje se da će posle bilateralnih razgovora Vašingtona i Moskve 12. januara uslediti sastanak ruskih predstavnika sa NATO, a dan kasnije i Rusije i Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), gde će učestvovati i SAD. 

Preostaju brojni mogući povodi za sukobe

Foto: Tanjug/AP

Analitičari ističu da iz 2021. ostaje niz nerešnih problema koji bi mogli da dovedu do ozbiljnijih vojnih kriza u pojedinim tačkama na planeti. Od tinjajućih sukoba u Donbasu i oko Krima, do priliva migranata u Evropu preko Belorusije i vojnih letova NATO kod ruskih granica, do pitanja koja uključuju trupe u Siriji i moguće trke u naoružanju u Evropi - ima više nego dovoljno izvora nestabilnosti da izazove eksploziju u svakom trenutku.

S obzirom na to da će se predsednički izbori održati i u Rusiji i u SAD 2024. godine, mešanje u izbore i državni suverenitet postaće veliki problemi u bilateralnim odnosima dve velesile. A ne može se isključiti ni Kina, koja je ozbiljan trn u oku Americi i to pre svega zbog činjenice da na svetskoj geopolitičkoj sceni ona postaje jedan od najmoćnijih igrača.