ZAKAZALA GVOZDENA KUPOLA?! Izraelci u strahu da je glavni sistem njihove odbrane omanuo, da li je to razlog za udar na Gazu od prethodne noći?!

Foto: Tanjug/AP

Gvozdena kupola je ponos Izraela već godinama 

Poslednja ratna epizoda između Izraela i Hamasa dovela je u pitanje efikasnost izraelskog višegodišnjeg ponosa - protivvazdušnog sistema kratkog dometa zvanog Gvozdena kupola (engl. Iron Dome), kom se donedavno tepalo kao najvećoj vojno-tehnološkoj inovaciji u istoriji te države, ali u koji su sad posumnjali i sami Izraelci. 

Gvozdena kupola, koja je dizajnirana tako da štiti ključne izraelske gradove, pre svega Tel Aviv i Jerusalim od raketnih napada iz pravca Gaze, dosad je mnogo puta odigrala ključnu obrambenu ulogu, međutim, ove nedelje se pokazalo da je sistem ipak poklekao u nekoliko situacija što je rezultiralo stradanjem sedmoro civila, rušenjem zgrada, paljenjem naftovoda i oštećenjem glavnog aerodroma Ben Gurion. 

To je prvi obelodanio izraelski dnevnik Jerusalem post, koji se zapitao da li se završilo doba dominacije Kupole i hermetičke sigurnosti koju je ona dosad uvek pružala građanima Izraela.

Postavljeno je i pitanje da li se pad dogodio zbog napretka koji su Palestinci ostvarili na polju usavršavanja svojih inače jednostavnih projektila izuzetno kratkog dometa, što uostalom i otežava izraelskom PVO da ih uoči i na vreme odreaguje.      POGLEDAJ GALERIJU

Mnogi vojni analitičari s tugom su konstatovali, piše Jutarnji list, kako raketa od hiljadu dolara s lakoćom buši presretačku "kupolu" u koju je uloženo, kako se procenjuje, od 2,5 do tri milijarde dolara.  

- Izraelski Iron Dome je sistem protivvazdušne odbrane koji su zajedno kreirale izraelske kompanije "Rafael Advanced Defense Systems" i "Israel Aerospace Industries", uz finansijsku i tehničku potporu Sjedinjenih Država. Njegov mozak predstavlja višenamenski radar koji u krugu od pet do 70 kilometara veoma brzo traži, locira i prati kretanje svakog vazdušnog tela: aviona, rakete, bombe. Nakon što detektuje potencijalnu opasnost, računar aktivira rakete-presretače koje takve projektile obaraju na tačkama dovoljno udaljenim od branjenih zona - piše Jutarnji list i podseća da je vojska SAD pre nekoliko godina analizirala mogućnost nabavke Kupole, ali da su odustale zbog njenih navodnih nesavršenosti.

- Iron Dome ne može baš da se nosi s malo gušćom "kišom" istih raketa - zaključeno je tada. 

Palestinci su mu očigledno pronašli "Ahilovu petu", natrpavši pojas Gaze veoma gustom balistikom, među kojima su, osim njihovih projektila domaće proizvodnje i opasne i precizne sovjetske rakete Grad dometa 40 kilometara.

- Upravo one su se pokazale najopasnijima za štit Kupole nad izraelskim gradovima - navode mediji. 

Jerusalem Post piše kako su izvori iz obaveštajne i sfere nacionalne sigurnosti već duže vreme upozoravali njihove novinare da libansli Hezbolah ima dovoljno projektila da "zaspe Izrael s više od 500 raketa dnevno", što je broj kome Gvozdena kupola ne može da odoli. 

- Ako je izraelska doktrina nakon 50-dnevnog rata u Gazi 2014. bila da će nadživeti Hamas jer je Gvozdena kupola skoro pa hermetička zaštita za veći deo države, trenutni sukobi značajno menjaju odnose. Ako i Hamas ima više tih projektila dugog dometa, onda to i te kako može uticati na izraelske ratne planove, a posebno na procene trajanja ovog rata. Ako "jadni" Hamas može probiti protivraketni štit sa 100 raketa za nekoliko minuta dva puta u danu, koliko štete tek mogu naneti Hezbolah i Iran s daleko moćnijim i većim količinama raketa - pita se sa zebnjom Jerusalem Post.

Takođe, pojedini analitičarui spekulišu da je promašaj u sistemu odbrane doveo Izrael do odluke da u noći između četvrtka i petka pokrene delimičnu kopnenu akciju u Pojasu Gaze, što je izgledalo kao opštoi napad, ali za šta je zvanični Tel Aviv kasnije saopštio kako su mete bili samo položaji terorista i njihovi tajni tuneli za skrivanje. 

Tada je, podsetimo, na Gazu ispaljeno ukupno 1.000 projektila.