PUTIN ZAGRMEO ZBOG KRVOPROLIĆA NA BLISKOM ISTOKU: Hitno obustavite razmenu vatre, a onda je poslao poruku od koje su svi zadrhtali!

Foto: Tanjug/AP

Vladimir Putin zabrinut zbog potencijalnog širenja sukoba i van Bliskog istoka 

Ruski predsednik Vladimir Putin oglasio se povodom dramatične situacije na Bliskom istoku usled najnovijeg sukoba Izraela i palestinske organizacije Hamas, pozvavši obe strane na uzdržanost od krvoprolića koje bi, kako je poručio, moglo da eskalira u okršaj neslućenih razmera. 

Zvanična Moskva je, pritom, poručila Izraelu da pod hitno prestane s nasiljem prema Palestincima, posebno u istočnom Jerusalimu odakle je počelo prisilno iseljavanje tog naroda, što je, podsetimo, i pokrenulo novi talas nemira na Bliskom istoku.

Kremlj je posebnu zabrinutost iskazao zbog najava da bi izraelska vojska uskoro mogla da pokrene i kopnenu invaziju na pojas Gaze, budući da je ranije danas zvanični Tel Aviv, tačnije odlazeći premijer Izraela Benjamin Netanjahu, odbio poziv Palestinaca na primirje. On je čak najavio još intenzivnije operacije u Gazi, sve dok "Hamas ne prizna da je pogrešio", a što, kako ruski predsednik ističe, preti da izazove sukob neslućenih razmera i uvuče čitav svet u katastrofu.        

Dan ranije je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Mihail Bogdanov razgovarao telefonom sa Musom Abu Marzukom, visokim predstavnikom Hamasa, organizacije za koju RT navodi kako je svojevrsna vlada nepriznate države Palestine, iako je Izrael smatra terorističkom. 

Osim toga, predsednik Putin je u sredu razgovarao s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, koji je, sa svoje strane, Izrael nazvao "zločinačkom državom" i poručio šefu Kremlja kako zajedno moraju da stanu na put nasilju u Gazi.

S druge strane, Izraelu je punu podršku pružio američki predsednik Džo Bajden, koji je naglasio kako ta zemlja ima pravo da se brani, pristavši i na to da moćni avioni F-18 budu izmešteni na teritoriju Saudijske Arabije "i budu spremni da na Bliskom istoku obezbede mir". Veruje se kako je Putinova reakcija delimično usledila i zbog takvog ponašanja američkog kolege. 

Zabrinutost po pitanju eskalacije sukoba između Izraela i Palestine, u kojima je život izgubilo najmanje 70, ljudi, među kojima i 16 dece, iskazale su i Kina, Norveška i Tunis, koje su pozvale Savet bezbednosti Ujedinjenih Nacija (UN) da pod hitno reaguje. 

Podsetimo, ruska manjina predstavlja jednu od najbrojnijih, budući da je čini oko 900.000 Rusa jevrejske veroispovesti, zbog čega Moskva ima velike razloge da vodi računa o situaciji u toj zemlji. Takođe, Rusija je jedna od retkih svetskih sila, pored SAD, koja je Jerusalim priznala kao glavni grad Izraela.

Međutim, ona je uprkos tome ostavila svoju ambasadu u Tel Avivu i konstantno se protivi naseljavanju Izraelaca u istočni Jerusalim, deo grada za koji se Palestinci bore da postane prestonica njihove buduće države. Svojevremeno je bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev jednom prilikom rekao kako njegova zemlja istočni Jerusalim vidi kao glavni grad još nepriznate Palestine.  

Zbog novonastale situacije na Bliskom istoku zabeležen je porast antisemitskih pokreta širom sveta, posebno Evropi, gde su brojne grupe stale na stranu Palestine.