"Orlovi" sve nade polažu u baraž: Srbija od 1996. propustila 8 od 13 takmičenja, Hrvati samo dva, u jednom smo ih direktno sprečili!


IZVOR: politika.rs - 19.11.2019 | 12:11


Iako su srpski reprezentativci često nosioci igara svojih klubova nikako da dočekamo procvat u nacionalnoj selekciji. Kada se pogleda učinak "orlova" od 1996. godine, najpre kao zajedničke reprezentacije Srbije i Crne Gore, a potom i kao samostalne reprezentacije, statistika je neumoljiva prema našim fudbalerima - od trinaest mogućih takmičenja propustili smo čak osam.

Foto: Starsport

Fudbalska reprezentacija Srbije

Uspeli smo da odemo na četiri Mundijala (Francuska 1998, Nemačka 2006, Južna Afrika 2010. i Rusija 2018) i samo jedno prvenstvo Evrope, i to već sada davne 2000. godine kada smo izborili učešće na Starom kontinentu koje su zajedno organizovali Holandija i Belgija. 

Od 2000. godine nikako da nas mimoiđu fudbalski problemi, bar što se tiče najjačeg fudbalskog kontinentalnog takmičenja. Naša posrtanja počinju od Prvenstva sveta u Južnoj Africi, na koje smo otišli sa puno samopouzdanja, sa pravom fudbalskom atmosferom, dobrim i cenjenim selektorom. Ali, sukob između tadašnjeg predsednika FSS Tomislava Karadžića i selektora Radomira Antića bio je nepremostiva prepreka. Tada je naš fudbalski brod počeo polako da tone a problemi su se nagomilavali, sve do novih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Rusiji.

Pošto je dobio puno poverenje ovdašnje fudbalske javnosti Slavoljub Muslin je krenuo odlučno u nove pobede. Najpre je promenjen sistem igre, Srbija je počela polako da osvežava svoj fudbalski tim i kolo pre kraja već smo jednom nogom bili u Rusiji. Bez tenzija, a sa dobrom uvertirom i nadom da tamo možemo puno da uradimo. Međutim, odmah nakon toga došlo je do promena. Predsednik FSS je odlučio da smeni uspešnog selektora.

Potom je došao Mladen Krstajić. Mlad i ambiciozan čovek, bez nekog velikog ili gotovo reći nikakvog trenerskog iskustva. I on je kao i njegovi prethodnici radio uz dosta tenzija, stresa. Na kraju, posle uspešne epizode u Ligi nacija, gde smo osvojili prvo mesto, koje nam sada omogućava i borbu u baražu, Krstajić se sporazumno dogovorio sa savezom.

Foto: Starsport

Sada je na potezu Ljubiša Tumbaković, najtrofejniji Partizanov trener. On je sa puno samopouzdanja prišao novom trenerskom zadatku. Verujući pri tom da od ovih igrača može da napravi rezultat na koji čekamo tačno dve decenije. Posle kvalifikacija, jasno je da je njegova ekipa još daleko od cilja. Ali, za utehu nam ostaje martovski duel sa Norveškom i to u gostima (26. marta) i ako ih pobedimo, finale baraža, najverovatnije sa Škotima. Dakle, još dve veoma teške prepreke nam stoje na putu ka Evropskom prvenstvu.

Opšte je uverenje da je gotovo čitava ekipa, sem Mitrovića, Tadića i mladog Milenkovića, potpuno podbacila, ali da je odbrana i dalje glavni problem naše reprezentacije. Na kraju, nije sve izgubljeno. Ostala nam je još jedna prilika...

Ako se pogleda učinak ostalih reprezentacija nekada zajedničke države, onda su tu po ostvarenom učinku bez premca Hrvati. Oni su od trinaest velikih takmičenja, na čak jedanaest igrali. Zanimljivo je da su propustili Evro 2000. godine kada smo ih remijem u Zagrebu (2:2) eliminisali iz takmičenja i nisu bili deo svetske fudbalske elite u Južnoj Africi. Tri plasmana imaju Slovenci (Holandija i Belgija, Japan i Južna Koreja 2002, i Južna Afrika), samo jedan plasman ima Bosna i Hercegovina i to na Svetskom prvenstvu u Brazilu (2014), dok su od osamostaljenja bez plasmana na velikim takmičenjima Crna Gora i Makedonija.