(VIDEO) 3 najmističnija mesta u Srbiji o kojima bruji svet


IZVOR: Republika - 10.02.2020 | 02:12


Postoje mnoga mesta u Srbiji gde ljudska noga zbog narodnih verovanja nije smela da kroči, ali tu su i ona koja upravo zbog svoje mistične prirode i legendi koje kruže vekovima, kao magnet privlače strane turiste, ali i domaće.

Foto: wikimedia.org

Rtanj je jedna od misterija o kojoj su i svetski mediji pisali


Ako niste pljašljivi i želite da vidite mesta koja prkose realnosti i bude strah i jezu, ove tri destinacije obavijene velom misterije prave su za vas.

1. Katakombe Petrovaradinske tvrđave

I bez brojnih legendi i nejasnoća o Petrovaradinskoj tvrđavi i podvodnom tunelu, tvrđava je odlična lokacija za obilazak koju nikada nećete videti do kraja. To je uglavnom zbog njenih misterioznih katakombi koje skriva u podnožju i koje nikad nisu do kraja istražene i objašnjene. Manji deo katakombi je uređen i osvetljen i možete ga posetiti i čuti zanimljivu priču o životu vojnika na Tvrđavi, ali jedna od najprivlačnijih priča je ona o paranormalnom životu u podnožju ove građevine.

Ekipa američkog naučno-fantastičnog TV kanala "Ghost Hunters International" čak je snimila i dokumentarni film o misterioznom podzemlju novosadske tvrđave u potrazi za paranormalnim i spititualnim pojavama koje su vekovima privlačile veliku pažnju lokalnih žitelja.

Katakombe nisu ni malo naivne i oprezno čuvaju svojj mit da se laici lako mogu zagubiti u njima i samo poznavaoci tvrđave se usuđuju da zalaze u njih i pokušavaju da istraže sve legende o njima.

Inače, podvodni tunel povezuje tvrđavu s gradom, koji ispod Dunava vodi skroz do Katedrale, koja se nalazi u samom centru grada.

U knjizi Veljka Milkovića "Petrovaradin kroz legendu i stvarnost" možete pročitati o nekim misterijama i legendama o Petrovaradinskoj tvrđavi i njenom podzemlju.

Ovo su neke od njih:
  • Za vreme Napoleonovih osvajanja, dragocenosti iz Beča su neko vreme bile skrivane u podzemlju Petrovaradinske tvrđave.
  • "Turski specijalci" krišom su u najcrnjoj noći u vrećama doneli mladunčad velikih gmizavaca (zmije, guštera).
  • Sa kolena na koleno u narodu se prenosi priča kako su kokošija jaja dodavana malteru pri izgradnji Petrovaradinske tvrđave.
  • Po staroj legendi u tajni tunel ispod Dunava smoglo se ući iza oltara crkve Svetog Jurija.

Iako je većina tunela još neistražena, postoje i delovi koji su dostupni za posetioce. Raspitajte se kod osoblja na tvrđavi i angažujte iskusnog vodiča da vas povede u obilazak tunela. Nikako se ne upuštajte samostalno u ovakve avanture, jer se lako može desiti da se izgubite.

2. Rtanj

Čudesni Rtanj je najmisterioznije mesto u Evropi i najveća svetska piramida koja, prema mišljenju mnogih, nije dovoljno istražena. Još od davnina, Rtanj je bio predmet poštovanja među stanovnicima Srbije. Nekada zbog svog neobičnog oblika, ali često zbog neobičnih i mističnih pojava na njemu.

Misteriozni veo koji prekriva Rtanj, čini da se naučnici i dalje dvoume oko toga da li je ova planina drevna piramida, delo prirode ili viših sila. Na njenim obroncima savršenog oblika retko raste lekovito bilje, kao i mnoštvo podzemnih izvora, pećina i jama. O planini Rtanj već decenijama se ispredaju razne priče, kao i da se ispod planine nalazi heliodrom na koji sleću vanzemaljci sa svojim čudnim letelicama, te iznad vrha, visokog 1.566 metara, nadleću svetleće kugle, u bunarima su viđene pastrmke i još mnogo toga. Međutim, sve su ovo priče koje samo stanovnici svojim prpričavanjem održavaju, jer ozbiljnijih istraživanja nije bilo. Neki od podataka do kojih su naučnici došli jesu da Rtanj emituje energije koje su veoma korisne za ljudsko zdravlje.

Ova planina između Paraćina i Zaječara ima toliko privlačnu legendu da je zainteresovala NLO udruženja i agencije iz celog svete koje su želele da postave istraživačke centre na Rtanj, ali Srbija to nije dozvolila.

3. Krugovi na planini Devici

Tajanstvni kameni krugovi na planini Devici kod Sokobanje najverovatnije su ostaci drevne opservatorije koja je našim precima služila za posmatranje kretanja Sunca i Meseca i pravljenje kalendara. 

Iz skorašnjih istraživanja, astronomi su utvrdili, da na svetu postoje mesta sa kojih su drevni narodni astronomi posmatrali nebo. Ta mesta su bila po pravilu u obliku kruga, sa tačno obeleženim orijentirima. Gledano iz centra kruga, postoje mesta na obodu kruga, na kojima izlazi ili zalazi Sunce, na ravnodnevice, dugodnevicu ili kratkodnevicu. 

Svaki od ovih krugova je besprekorno smešten u prostoru i još uvek su pod istraživanjem naših naučnika.