Srbija zemlja sa najmanje cenzure na internetu

Foto: pixabay.com

Foto ilustracija

Prema istraživanju "Internet cenzuri 2020, a pod nazivom "Globalna mapa Internet restrikcija" Srbija se nalazi među zemljama koje imaju najmanje onlajn ograničenja, objavio je sajt Comparitech.com koji se bavi zaštitom onlajn privatnosti.

U ovoj studiji istraživači su poredili situaciju na Internetu u 181 zemlji kako bi videli koje zemlje nameću najoštrije Internet ograničenja i čiji građani uživaju najveće onlajn slobode.

Studija u obzir uzima 10 faktora kao što su ograničenje i zabrana torenta, ograničenje i zabrana pornografije, ograničenje i zabrana političkih medija, teške cenzure političkih medija, ograničenja i zabrane društvenih medija, restrikcije i zabrane VPN-a.

Jedina restrikcija kada je reč o Srbiji odnosi se na ograničenje preuzimanja sadržaja sa Torenta. Drugih restrikcija kao što su ograničenja na društvenim mrežama, političkim medijima, cenzure političkih sadržaja nema. U ovoj grupi su i Hrvatska, Malta, Slovačka, Švajcarska i druge.

Prema rezultatima studije, najgora situacija kada je reč o Internet cenzuri je u Severnoj Koreji u kojoj je zabeleženo svih 10 faktora ograničenja. Slede Kina (9), Rusija, Turkmenistan i Iran, Belorusija, Turska, Oman, Pakistan, Ujedinjeni Arapski Emirati i Eritreja.

Kina, Eritreja, Turkmenistan i Severna Koreja takođe su jedine zemlje koje uvode punu blokadu na društvenim mrežama, a mogle bi da ih slede još neke zemlje što bi, kako se navodi u studiji, ugrozilo slobodu govora i privatnost.

Veliki broj zemalja ograničava medije na neki način bilo kroz ozbiljne restrikcije za novinare koji govore o tabu temama ili uklanjanje onaljn sajtova koji nastoje da objave nezavisne vesti.

I dok nije iznenađenje što su Kina, Rusija i Severna Koreja na vrhu liste, zabrinjava sve veći broj restrikcija u mnogim drugim zemljama, navodi autor studije Pol Bišof, strčnjak za IT sadržaj.

Kako dodaje, od potencijalne blokade pornografskih sadržaja u Ujedinjenom Kraljevstvu i Australji do rastućeg političkog medijskog neprijateljstva u SAD, naše onlajn slobode više ne možemo da se uzimamo zdravo za gotovo.

S obzirom da cenzura postaje sve češća, sve više zemalja bi moglo da se pridruži listi zabrana i time ugrozi digitalnu privatnost građana, zaključuje se u izveštaju.