Genetika je čudo! Evo šta smo sve nasledili od majke, a šta od oca - ako se lako gojite ili ste zaboravni njih krivite!


IZVOR: Republika - 18.12.2019 | 23:47


Mnoge crte lica ili karakteristike nasleđujemo preko velike količine različitih gena, a jedne od njih nasledili smo od oca, druge od majke.

Foto: pixabay.com

Foto: ilustracija

Nauka genetskog nasleđivanja je veoma složena. Gotovo je nemoguće izvući precizan podatak odakle je neko nasledio neku crtu, osobinu i grimasu.

Mnoge crte lica ili karakteristike nasleđujemo preko velike količine različitih gena, a neke od njih nasledili smo od oca, a druge od majke.

Kako nasleđujemo svoje osobine?

Svima je interesantno da otkriju od koga je beba nasledila boju kose, oblik usta, nosa ili čela... Odgovor nije lako dati, ali postoji nekoliko temeljnih stvari koje genetika govori o karakteristikama koje smo nasledili od majke ili od oca.

Postoje tri ključna načina za nasleđivanje karakteristika od roditelja. Jedan je preko dominantnih gena - ako ste nasledili dominantni gen, tu ćešte karakteristiku i imati. Ako vam oba roditelja imaju smeđe oči, verojatno ćete i vi imati istu boju jer je to dominantan gen.

Drugi način nasleđivanja je preko recesivnog gena - oba roditelja moraju u svom genetskom nasleđu da imaju taj recesivni gen da bi mogla nasledili tu karakteristiku. Recimo, ako imate plave oči, i majka i otac moraju da budu nositelji tog recesivnog gena za plave oči (iako oni sami nemaju plave oči).

Sposobnost da smršate

U našem telu se skrivaju dve vrste sala: smeđe, dobro salo koje ubrzava metabolizam, te pomaže da održimo liniju i loše belo salo, koje može da uzrokuje gojaznost i razne bolesti ukoliko ga imate previše.

Foto: pixabay.com

Svi imamo i jednog i drugog sala, ali koliko ćemo imati smeđeg sala -odnosno brz metabolizam, to nasleđujemo od majke.

Lako se gojite

Sa druge strane, belo salo ćemo "pokupiti" od oca. Genetika nije i sudbina kad je težina u pitanju, ipak odabir načina života, ishrane i vežbanja igra puno veću ulogu.

Sposobnost koncentracije

Ako majka ima niži nivo serotonin- odnosno hormona sreće, veće su šanse da ste zbog toga razvile ADHD, hiperaktvni poremećaj pažnje. Taj uticaj serotonina povezan je i s mogućnošću koncentracije.

Ulazak u pubertet

Pubertet i sve one divote koje s njim povezujemo, bubuljice, mutacija glasa i menstruacija znakovi su odrastanja koje prolaze sva deca na putu da postanu odrasli ljudi.

Iako geni oba roditelja određuju naš ulazak u pubertet, rani pubertet - s osam ili manje godina za devojčice i devet za dečake -povezan je s genom koji nasleđujemo od oca.

Određena genetska mutacija povezana je s preranim pubertetom i ako ste je nasledili, morali ste se suočiti s ovim prva u razredu.

Bore smejalice

Kako ćemo stariti i koliko će se to videti na našem licu, određuje se na ćelijskom nivou i to prema šteti koju je doživela mitohondrijska DNK - a to su geni koje nasleđujemo od majke.

Spoljašnji faktori poput preterivanja sa sunčanjem, pušenje i nezdrava ishrana mogu da oštete mitohondrijsku DNK, ali te oštećene DNK možemo naslediti i od mame, otkrila je nedavna studija objavljena u časopisu Nature.

Što više takvih mutacija DNK nasledite od majke, brže ćete stariti, te ćete brže od ostalih dobiti duboke bore i sedu kosu.

Foto: pixabay.com

Raspoloženje

Majke mogu da utiču na raspoloženje na mnogo načina i to ne samo kaznama ili teranjem da jedemo povrće koje ne volimo tri puta nedeljno.

Struktura dela mozga poznatog kao kortikolimbički sistem koji kontroliše naše emocije i igra ulogu u mentalnim bolestima poput depresije najčešće se nasleđuje s majke na ćerku, a s majke na sina ili s oca na decu oba pola puno ređe, otkrila je studija objavljena u časopisu Journal of Neuroscience.

To znači da barem u nekoj meri ćerke nasleđuju svoje raspoloženje od majki.

Pol dece

Geni oba partnera određuju pol deteta. Međutim, koje ćete gene povezane sa polom naslediti određuju geni oca.

Muškarac s puno braće ima veće šanse da dobije sina, a onaj s puno sestara verovatno će dobiti ćerku, otkrilo je istraživanje objavljeno u časopisu Evolutionary Biology.

Pamćenje

Poznato je da porodićna istorija Alchajmerove bolesti značajno povećava rizik razvoja od dobijanja ove bolesti, ali nova studija je otkrila da ti rizici gotovo uvek dolaze s majčine strane.

Alchajmerova bolest jedan je od najčešćih uzroka demencije u kasnijoj dobi, a pogađa sve veći broj ljudi pa je važno znati sve rizike - pa i istoriju bolesti s majčine strane - da bi učinila sve da zaštitite svoj mozak.

Plodnost

Na ženinu plodnost može da utiče i gen koji je nasledila od oca. U normalnoj jajnoj ćeliji delovi koji se zovu centrioli se eliminišu kako se ćelija razvija.

Ali, ako centrioli ne nestanu - što je posledica genetske disfunkcije koja se prenosi preko oca - žena postaje sterilna.

Kosa

Možda ste jednom čuli da se obrazac po kojem muškarac gubi kosu - kako i kada - nasleđuje po majčinoj strani.

Međutim, veliko istraživanje koje je obuhvatilo 55.000 muškaraca pokazalo je da je to mit. Naučnici su pronašli 287 nezavisnih genetskih signala povezanih s muškim načinom opadanja kose. Dok je njih 40 povezano samo sx hromozomom, što znači da se nasleđuju s majčine strane, ostali su razasuti čitavom strukturom naše DNK i nasleđeni od oba roditelja.

Zanimljivo je da su neki geni povezani s gubljenjem kose kod muškaraca isto tako povezani s povećanim rizikom srčanih bolesti.