ZARAZE TOKOM VEKOVA USMRTILE VIŠE LJUDI OD RATOVA!


IZVOR: Republika - 15.04.2022 | 22:03


Najstarija zabeležena epidemija desila se još u 5. veku pre nove ere tokom Peloponeskog rata. Pretpostavlja se da se radi o tifusu koji je značajno doprineo da Atina izgubi rat od Sparte.

Foto: pexels.com
ZARAZE TOKOM VEKOVA USMRTILE VIŠE LJUDI OD RATOVA!

Trećinu tadašnje svetske populacije odnela je Justinijanova kuga 541. godine. Procenjuje se da je od ove zaraze tada stradalo čak 50 miliona ljudi.

Epidemije su menjale i tokove istroije, pa se za Justinijanovu kugu kaže da je uticala naširenje hrišćanstva, ali mnogo pomogla i uspon islamske vere.

Crna smrt

Kuga koja je zabeležena 1347. godine odnela je takođe 50 miliona ljudi, odnosno tadašnju trećinu stanovništva. Ona je odgovorna za sklapanje mira između Engleske i Francuske u Stogodišnjem ratu, budući da su obe vojske bile ozbiljno pogođene ovom bolešću.

Foto: commons.wikimedia.org/balat.kikirpa.be

 

Pretpostavlja se da je žarište ove bolesti bilo u Aziji, a da je tatarski nomadski način života doprineo širenju zaraze. Drugi, pak, tvrde da je uzrok lakog širenja bolesti bio i krstaški povratak iz pohoda na Jerusalim.

Male boginje

Kolumbovo otkriće Amerike došlo je do prenosa malih boginja na stanovništvo koje se do tada nije susretalo sa takvim bolestima.

Kolumbo je 1492. na ostrvu Hispaniola zatekao 60.000 ljudi, a procenjuje se da je 50 godina kasnije ostalo svega 500. Ogroman pad broja stanovnika pripisuje se bolestima i istrebljenju.

Slično se dogodilo širom celog američkog kontinenta, a ova pojava naziva se još i "Kolumbova razmena".

Foto: Tanjug/AP

 

Kuga u Londonu

Pojava kuge u Londonu zabeležena je 1665. godine i tada je umrlo 20% stanovništva. Procenjuje se da je taj broj između 75 i 100.000 stanovnika ovog grada.

Kao prenosioci označeni su psi i mačke, pa su ih masovno klali. 

Pandemija kuge

Pandemija kuge počela je u Kini, ali se proširila na Indiju i Hong Kong. Procenjuje se da je u njoj stradalo čak 15 miliona ljudi.

Smatrala se aktivnom sve do 1960. godine kada je broj zaraženih pao na par stotina,

Španska groznica

Foto: Wikipedia.org

 

Zaraza je izbila na samom kraju Prvog svetskog rata i odnela ogroman broj života.

Prema podacima, pola milijarde ljudi, odnosno oko trćina svetske populacije, bila je zaražena.

Preminulo je 50-100 miliona ljudi, što je 5-10 puta veća cifra od poginulih u Ratu za koji se procenjuje da je odneo 10 miliona života.

Sida/Aids

Ova bolest prvi put je detektovana 1981. godine u američkim homoseksualnim zajednicama. Ipak, veruje se da se virus razvio kod šimpanza još dvadesetih godina.

Od side je do danas umrlo 35 miliona ljudi.

Foto: pixabay.com

 

SARS

Sars se pojavio 2002. godine, najpre u Kini. 

Manifestovala se kao teška upala pluća i odnela oko 800 ljudi.

Svinjski grip

Identifikovan je u SAD i brzo se proširio na ceo svet. Za razliku od ptičijeg, bio je zarazniji i odneo više od pola miliona ljudi. 

Koronavirus

Foto: Photo by Unsplash

 

Koronavirus pojavio se u Kini i do sada odneo više od 6 miliona ljudskih života. Najveći broj preminulih beleži SAD sa više od milion umrlih.

Ovaj broj nije konačan, budući da pandemija virusa još uvek traje.

Ratovi

Poređenja radi, najveći broj žrtava odneo je Drugi svetski rat i procenjuje se da je tada poginulo ili prmeinulo od gladi 72 miliona ljudi. Odmah iza njega su Mongolska osvajanja iz 13. i 14. veka koja su odnela oko 60 miliona života.

Oružani sukob tokom Prvog svetskog rata kriv je za smrt 17 miliona ljudi, što je u rangu sa samo jednom pandemijom kuge tokom čovečanstva.

Prognoze

Naučnici kažu da će se pandemije periodično dešavati, a da bi sledeća mogla da bude varijanta ptičijeg gripa koja bi se prenosila na ljude i koja bi mogla da bude smrtonosnija i od koronavirusa.

BONUS VIDEO: