EKSKLUZIVNO! OTAC MARE ANĐELKOVIĆ (13) ZA REPUBLIKU: "Bolesno je to što rade roditelji nekih đaka"
IZVOR: Biljana BOJIĆ - 20.03.2024 | 21:30
Njihova deca su živa, a oni su se bez trunke empatije usprotivili našoj ideji da deo škole bude memorijalni centar, rekao je otac Mare Anđelković.
Branko Anđelković, otac Mare Anđelković (13), ubijene u masakru u OŠ "Vladislav Ribnikar" u Beogradu 3. maja prošle godine, stava je da bi ceo taj objekat trebalo da bude memorijalni centar, posvećen stradalima.
U razgovoru za Srpski telegraf i Republiku priznaje da je razočaran, ali ne i iznenađen, što grupa roditelja ispred te škole, u kojoj je pre deset meseci učenik Kosta Kecmanović (14) ubio devetoro đaka i radnika obezbeđenja, organizuje proteste i čak najavljuje radikalizaciju protiv odluke Vlade da se deo škole zatvori za nastavu i pretvori u memorijalni centar.
ČUDNE REČI
- Nema tu trunke empatije. Ti roditelji su nakaze. To su sve neki elitisti, a polovina njih na skupu je zavedena. Najproblematičnije im je oduzimanje parcele koja zauzima 60 odsto škole. Moje dete nije ubio objekat, nego institucija. Ja mislim da je 60 odsto malo i da bi trebalo punih 100 odsto, ne da se oduzme, već da se prenameni. Takođe, u vezi sa nazovioduzimanjem 60 odsto škole, u mojoj i narednim generacijama odeljenja su imala po 32 do 34 učenika i nije nam bilo tesno. Sada ih ima po 11, 13, 15, a besnim konformistima, mislim, naravno, na roditelje, ne na decu, neuslovno je. Pa zašto ne spoje odeljenja, pa će biti mesta i za kabinete i ostale gluposti koje im nedostaju - priča Anđelković.
O čemu se zapravo radi i kako se desilo da ni u vezi s nezapamćenom tragedijom nema mira u pijetetu prema žrtvama, razuma i poštovanja, saosećanja s bolom njihovih porodica.
Vlada Srbije je 8. marta donela odluku da se formira radna grupa za memorijalni centar. Anđelković je član. To je učinjeno na zahtev roditelja stradale dece koji su formirali i multidisciplinarni tim koji bi trebalo i tačno da utanači kako će da izgleda prostor sećanja na žrtve tragedije i kakvi će u njemu sadržaji biti.
Svi roditelji smatraju da je memorijalni centar potreban, ali grupa njih (ne odnosi se na roditelje čija su deca ubijena) bi da se škola sruši, drugi da bude u zatvorenom delu škole u kojem se desila pucnjava, a treći da sećanju bude posvećena samo učionica VII-2, gde je ubijeno najviše žrtava.
Konačno, nezadovoljni odlukom vladine radne grupe za uspostavljanje memorijalnog centra da se zatvori deo škole, grupa roditelja učenika organizovala je skup pre nekoliko dana i tad najavila čak i radikalizaciju.
Dragan Luković, član saveta roditelja koji je organizovao ovaj skup, kazao je tad da je najproblematičnije oduzimanje parcele od škole koja zauzima 60 odsto škole:
- Tim oduzimanjem, deca nemaju pristup fudbalskom terenu, fiskulturnoj sali niti protivpožarnom izlazu. Time im se uskraćuje pravo na adekvatno školovanje.
A onda je i Igor Đorđević, predsednik tog saveta roditelja, koji je, inače, Vlada rasformirala, kazao da je svrha skupa bila da ukažu na činjenicu da u vladinu radnu grupu nisu uključeni predstavnici roditelja preživele dece, kao i da Vlada za 10 meseci ni na jedan način nije pokušala da reši problem navodno neuslovnog prostora za obrazovanje.
SJAJAN TIM
Anđelković kaže da ne postoji opravdanje za takvo ponašanje:
- Nemam pojma zašto to rade. To je bolest. Predsednik saveta roditelja Igor Đorđević je donirao školi za renoviranje, šta, 16 sijalica. Taj savet roditelja je odlukom Vlade ukinut, ali oni se i dalje nešto guraju. To je, ponavljam, bolest. Oni ne znaju šta je sramota.
Očekujem da će se na kraju sve ovo završiti onako kako sam ja rekao, da će sve biti memorijalni centar.
Tim je, dodaje, fantastičan, iako se niko nije poznavao odranije.
- Fantastična elitna škola, ja sam u nju išao 1969. U mom sedmom razredu je od dve škole napravljen "Vladislav Ribnikar". I znam kakve su generacije izlazile iz nje, a ovo što se dešava od devedesetih naovamo je katastrofa. I to je trebalo ukinuti davno. Moja ćerka je još pre dve godine rekla: "Samo da završim ovo đubre od škole i idem dalje", a završila je kako je završila.
Ninela Radičević: Ovo je iskorak u dobrom pravcu
Ninela Radičević, majka ubijene Ane Božović, izjavila je da je odluka Vlade da se deo OŠ "Vladislav Ribnikar" do daljeg ne koristi za nastavu, za porodice žrtava iskorak u pozitivnom pravcu, nakon 10 meseci čekanja:
- Za nas, porodice ubijene dece, obezbeđen je mir u glavi i da se taj deo škole neće dirati dok se ne donese konačan predlog o memorijalnom centru. Izgradnja memorijalnog centra je proces koji će dugo trajati. Porodicama je bitno što je doneta odluka da se taj deo ne otvara i da se deca neće igrati na mestu na kom je 3. maja ubijeno devetoro dece i čuvar škole.
Pitaće nas deca jednom o ovome
Bojana Nedeljković, majka učenika OŠ "Vladislav Ribnikar", izjavila je da je jedini način da se pitanje memorijalnog centra reši na način koji najviše poštuje mišljenje porodica ubijenih:
- Dugujemo im to kao društvo. Ne možemo ništa meriti u odnosu na njih i davati kao svoj argument "da jadna, naša, živa deca nemaju gde da imaju likovno". To ne smemo deci prikazati kao normalno ponašanje jer će nas pitati jednog dana o tome. Pokušaj civilizovane komunikacije je napravljen, ali je nemoguće odrasle ljudi učiti empatiji i solidarnosti ako im tu istu empatiju i solidarnost nije probudilo to što je dete pobilo decu, ne njihovu.