OVO JE SVIMA PROMAKLO, ALI BEZBEDNJACIMA NIJE: Naježićete se kada vidite ovu stvar na papirima deteta ubice sa Vračara!
IZVOR: Republika - 05.05.2023 | 21:30
U Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" na beogradskoj opštini Vračar, u sredu u 8.42 časa, došlo je do pucnjave u kojoj je učenik te škole Kosta Kecmanović, ubio osmoro đaka, 7 devojčica i jednog dečaka, i radnika obezbeđenja, a ranio šestoro dece i jednu nastavnicu.
Ono što je sve zaprepastilo jeste da je Kosta Kecmanović, a policija je za to našla i dokaze, ovaj zločin planirao čitavih mesec dana i do detalja ga razradio.
Na konferenciji za štampu, koja je održana posle zločina, prikazan je i spisak za likvidaciju koji je Kosta napisao, ali i mapa upada, međutim, jedna stvar je svima promakla, ali bezbednjacima nije.
Naime, bilo je uočljivo da je spisak pisan pisanom ćirilicom, a mapa na engleskom i da se čini da neka slova nije pisao dečak ubica.
Bezbednjacima to nije promaklo i za sada se razmatraju dve teorije. Prva, koja je manje verovatna, da je Kosti neko pomogao da sastavi spisak, što znači da je imao saučenika, i druga, verovatnija, da je dečak ubica podvojena ličnost.
Foto: republika
Posle konsultacija sa lekarima i drugim stručnjacima i detaljnog ispitivanja svih činjica, policija je gotovo odbacila teoriju da je Kecmanović imao saučesnika u ovom nezapamćenom zločinu, već da je upravo zbog poremećaja ličnosti, se odlučio na masakr.
Podvojena ličnost, odvojena ličnost, dvostruka ličnost, višestruka ličnost ili disocijativni poremećaj ličnosti su različiti nazivi za isto psihičko stanje koje predstavlja jedan od najtežih poremećaja u psihijatriji.
Kao što i samo ime kaže, podvojena ličnost znači da je u pitanju postojanje više različitih vrsta ličnosti kod jedne osobe. Svaka ličnost je drugačija i javlja se u drugo vreme, a kada se javi preuzme glavnu ulogu u mišljenju, emocijama, stavovima i ponašanju osobe.
Foto: republika
Sve ovo se i uklapa u sve ono što su Kostini poznanici o njemu govorili - on je u javnosti bio dobro dete, odlikaš, "štreber" kako su ga zvali, povučen, neko ko nikad nije pravio probleme... Sa druge strane, on je svojom hladnokrvnošu posle zločina zaprepastio i policiju i socijalne radnike i pshijatre.
Nije pokazivao ni trunku kajanja, čak je rekao da mu je žao što više ljudi nije pobio. Bez ikakve empatije prema žrtvama, govorio o tome kako je dugo pripremao zločin, kao i kako je razradio plan i zbog čega, radnici CZSR nisu mogli da sakriju zaprepašćenje.
- Njima nije bilo dobro dok su ga slušali - kaže izvor.
Kako dalje objašnjava, posebno jezivo je bilo kada je dečak izgovorio "da mu ni najmanje nije žao ubijenih drugova".
- Uživao sam dok sam slušao njihove krike. Meni je žao što nisam pobio sve ljude sa spiska, ali kada sam izašao u dvorište da promenim šaržer, ispao mi je ranac sa Molotovljevim koktelima, a njih sam hteo da bacim kako policija ne bi mogla da uđe u školu dok ne završim započeto. Onda sam se uspaničio i shvatio sam da je najbolje da pozovem policiju. Spustio sam pištolj i pozvao - navodno je detaljno opisao zločin.
Foto: printscreen/Republika
Ono što je naročito šokiralo radnike CZSR tokom razgovora sa maloletnikom, jeste i to što je on praktično priznao da je na neki način uživao u zločinu, da ne samo da ga je svesno planirao, nego ga je i hteo.
- Dečak je priznao da je često gledao kriminalističke filmove, serije, ali i dokumentarce o masovnim ubistvima, čak i onim u školama. Naročito je bio opsednut dokumentarcem "Američka tragedija", u kom se prikazuje kako majke žrtava pate, ali i kako majka ubice pati zbog onoga što je njeno dete počinilo. Taj dokumentarac je gledao više puta i poistovećivao je majku ubice sa svojom majkom.
Sve ovo, kaže naš izvor iz policije, ukazuje da su u Kosti živela zaista "dva dečaka", jedan za javnost, a drugi, duboko bolestan i monstruozan.
Podvojena ličnost i deca – uzroci i posledice
Stručnjaci smatraju da je glavni uzrok podvojene ličnosti teško traumatsko i stresno iskustvo iz djetinjstva. Podvojena ličnost kod dece započinje dosta rano, a najčešće je u pitanju bilo seksualno ili fizičko zlostavljanje koje se pokazalo kao uzrok kod nešto manje od 60% slučajeva podvojenih ličnosti.
Trauma je trajala neko vreme u detinjstvu i često se ponavljala, a roditelji su obično bili ili zlostavljači ili pasivni pojedinci koji se nisu zanimali za stanje deteta. Nažalost, deca s takvim odrastanjem teško prihvataju postojeću sliku o sebi zato što se boje nekih delova prošlosti koji su im još previše strašni.
Najčešće im je teško da priznaju sebi šta se sve dogodilo te takve traume potiskuju kako ih ne bi proganjale.
Simptomi podvojene ličnosti često izgledaju zastrašujuće i mnogi ne razumeju kako neka osoba na trenutak može predstavljati jednu ličnost, a na trenutak drugu.
Simptomi podvojenosti
- depersonalizacija (osećaj nestvarnosti i izdvojenosti od vlastitog tela i psihe)
- derealizacija (poznata okruženja i ljudi više nisu poznati)
- nejasne i neshvatljive promene ponašanja
- brze emocionalne promene
- stalne promene u mišljenjima i stavovima
- nedostatak svesti o samom sebi
- otežana orijentacija u vremenu i prostoru
- manjak uvida u vlastiti život i stanje
- nedostatak samopoštovanja i povučenost
- izbegavanje pričanja o problemima
- pričanje o sebi u trećem licu jednine
- suicidalne misli i pokušaji samoubistva
- samopovređivanje
Osobe koje imaju podvojenu ličnost najčešće čuju glasove koje oni doživljavaju kao unutrašnje razgovore između više osoba koje se obraćaju bolesniku
Zbog ovakvih naizgled slušnih halucinacija, osobi se često dijagnostikuje psihoza ili čak šizofrenija koja se često naziva i rascep ličnosti.
Međutim, glasovi koje bolesnici čuju kod poremećaja podvojene ličnosti nemaju iste karakteristike kao glasovi koji se javljaju kod psihotičnih poremećaja.
Bonus video: