Kako je Arkanov ubica uspeo da napusti Srbiju i pritaji se u krugu južnoafričkih kriminalca

Ovo nije prvi put da Dobrosav Gavrić podnosi zahtev za azil u Južnoj Africi, ali krenimo redom.

Dobrosav Gavrić je rođen u Loznici, ima suprugu i dvoje dece. Pre nego što je otišao iz zemlje, Gavrić je studirao u Srbiji i postao je policijski službenik.

Do tog 15. januara 2000. godine, kada je u holu "Interkontinentala" ubijen Željko Ražnatović Arkan, za njega je znao malo ko.

"Bio sam prisutan, ali nisam pucao"

U jednoj od svojih žalbi vlastima u Južnoj Africi do detalja je opisao svoj boravak u "Interkontinentalu" kobnog dana, rekavši da je u Beograd došao zbog proslave Srpske nove godine.

- U "Interkontinentalu" sam se našao sa Milanom Đuričićem (drugi osuđeni za ubistvo Arkana). Video sam Arkana u holu ali nisam imao interesovanja za njega - objasnio je Gavrić.

Za atentat je, navodno, saznao tek kada je čuo pucnjavu.

- Dok sam bežao prema vratima pogodio me je zalutali metak u leđa. Metak je probio kičmu i izazvao ozbiljne povrede. Ne znam ko je pucao, ali i danas idem sa štakama. Đuričić i još neki prijatelji su me odvezli u bolnicu u Loznicu. Bio sam pod jakom policijskom stražom, prebačen na VMA, pa u zatvor - napisao je on.

On je u žalbi uporno poricao da ima veze sa ubistvom i napisao da je "jedino Slobodan Milošević imao moć da ubije Arkana". Zločin je počinio dok je bio na bolovanju.

Dobrosav Gavrić je tačno u 17.05 podigao pištolj u visini Arkanove glave i hladnokrvno mu ispalio tri hica u potiljak. Zatim je Mandiću pucao jednom u glavu i tri puta u telo. Dragan Garić je jedini od ove trojice koji je stigao bilo kako da reaguje, ali je i on dobio dva metka u grudi.

Čim je ispalio smrtonosne hice u Arkana i njegove prijatelje, Dobrosav Gavrić je zapucao u vazduh, kako je to opisao novinar "Vremena", valjda želeći da izazove još veću paniku kod prisutnih. Jedan metak je pogodio ženu koja je bila na privatnoj proslavi.

Suđenje i bekstvo

Prvom presudom su Gavrić i njegovi prijatelji 2001. osuđeni na višegodišnje kazne i to Gavrić na 20 godina, a Milan Đuričić i Dragan Nikolić Gagi na po 15 godina, dok su ostali pomagači osuđeni na kazne od tri do šest godina.

Sledeće godine je Vrhovni sud tu presudu poništio i naložio je novo suđenje. Sve do 2006. godine, Gavrić se redovno pojavljivao na ročištima i javljao se policiji, a onda kada je zakazano izricanje presude, samo je nestao.

Na ponovljenom suđenju u odustvu su sva trojica osuđeni na po 35 godina zatvora.

Pet godina misterije

Sve do 2011. godine, o Gavriću niko nije imao bilo kakve informacije, sve dok krajem te godine u Južnoj Africi nije izrešetan narko-bos Siril Bik. Na njega su nepoznati napadači zapucali dok je bio sa Gavrićem u automobilu, za kog smo kasnije saznali da se predstavio kao Saša Kovačević iz Bosne i Hercegovine.

Gavrić je ranjen prilikom ubistva ozloglašenog kriminalca pošto se nalazio za volanom Bikovog automobila, a kasnije se ispostavilo da su njih dvojica bliski saradnici i da je odbegli kriminalac u južnoafričko podzemlje zagazio i dublje nego što se mislilo.

Njegov identitet i tada je ostao tajna, pošto su u prvi mah policajci prihavtili njegova falsifikovana dokumenta, sve dok nije uhapšen zbog droge, kada je analizom otiska prsta utvrđeno da se radi o osobi sa Interpolove poternice.

Neki podaci govore da je identitet koji je Gavrić ukao pripadao drugom Srbinu koji je takođe jedno vreme živeo u Johanesburgu i koji je, kao i Gavrić, šepao. Toliko se prilagodio tamošnjoj svakodnevnici da je zahvaljujući lažnom identitetu uspeo da dobije zvanične papire JAR, dozvolu za rad i vožnju, pa čak i nošenje oružja.

Otvorio je restoran, navodno se dobro povezao sa lokalnim kriminalcima i sve do 2011. godine svoj pravi identitet sačuvao je u potpunoj tajnosti.

Gavrić je od hapšenja imao izuzetno dobru saradnju sa policijom Južne Afrike i bio im je na raspolaganju kada god su za njega imali bilo kakva pitanja. Upravo u ovoj informaciji bi se mogao sakriti odgovor na pitanje kako Gavrić do sada nije izručen Srbiji.

Ubistvo Milana Đuričića

Milan Đuričić Miki iz Loznice, drugi osumnjičeni za ubistvo Arkana, ubijen je u Johanesburgu.

Ubijen je kada je džip zaustavio semafor. Beli automobil blokirao mu je prolaz i dva maskirana čoveka izašla su i iz automatskog oružja zasuli kišom metaka Đuričića.

Upucan je više puta u predelu vrata i grudi, a od zadobijenih povreda on je preminuo na licu mesta, sedeći u svom automobilu.