Korupcija, ubistva, krađe: Na kom mestu se Srbija nalazi po bezbednosti u svetu?
IZVOR: sputniknews.com, republika.rs - 13.09.2020 | 17:37
Krađe, prevare, iznude, razbojništva... Ta krivična dela preovladavaju u Srbiji. Dok domaća statistika pokazuje da stopa kriminala poslednjih godina opada, strani izveštaji upozoravaju turiste da budu pažljiviji nego inače ako putuju u našu zemlju. Shodno svim podacima, izvesno je da je Srbija – relativno bezbedna zemlja.
Foto: pexels.com/pixabay.com/pixabay.com
U proteklih mesec dana dogodili su se svirepi zločini, među kojima se izdvajaju – mladić od 18 godina ubijen je na Banjici, muškarac od 60 godina likvidiran je u Kaluđerici, jedan dvadesetosmogodišnjak teško je povređen u Novom Sadu; krvnički je pretučen i slomljene su mu obe ruke. Sve to je uzburkalo javnost i rasplamsalo nesigurnost u sopstvenu bezbednost.
Srbija – relativno bezbedna
Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2019. godini je zabeležen najmanji broj krivičnih dela u odnosu na period od 2015. Ukupan broj krivičnih dela počinjenih tokom prošle godine je skoro 93 hiljade, dok je u 2015. iznosio oko 109 hiljada.
Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>
Početkom ove godine, ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je da je prošle zabeleženo najmanje krivičnih dela u prethodnih četvrt veka.
Ipak, trend opadanja ne važi za sva krivična dela. Dok se broj ubistava, ranjavanja i krađa smanjio, korišćenje i prodavanje narkotika je blago poraslo, kao i silovanje i obljubljivanje dece.
Nasuprot domaćoj statistici, a prema izveštajima o zločinima i bezbednosti OSAC-a (Savetodavno veće za inostranstvo SAD) za Srbiju, stopa kriminala je porasla u protekle dve godine, pa se strancima koji dolaze u našu zemlju savetuje da budu oprezniji nego inače.
Sajt "Numbeo", koji sadrži razne svetske statistike, ocenio je da je do polovine 2020. godine stopa kriminala u Srbiji oko 38 odsto, što nas stavlja na 87. od 133. mesta u svetu prema toj stopi. Bolje od nas na toj listi su Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Severna Makedonija i Bugarska, a gore su Hrvatska, Rumunija, Mađarska, Austrija, Slovenija, Češka, Slovačka...
Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>
Po Indeksu percepcije korupcije od prošle godine, Srbija je 91. na listi od 180 zemalja, sa indeksom 39, zbog kog je pala za četiri pozicije u odnosu na prethodno istraživanje. Države kojima je taj indeks 34 ili 35 gotovo nemaju obimne kampanje finansijske regulacije.
Profesor krivičnog prava Fakulteta bezbednosti u Beogradu Mladen Milošević kaže da su procene različite zbog toga što se metodologije procene stope kriminaliteta razlikuju.
- Nijedna od tih metodologija ne može da bude potpuno pouzdana, pogotovo zbog tzv. tamne i sive brojke kriminaliteta. Reč je o krivičnim delima koja nisu otkrivena ili prijavljena, a od čije brojnosti zavisi stvarno stanje kriminaliteta u zemlji - napominje Milošević za Sputnjik.
Foto: <a href="http://www.profimedia.rs" target="_blank">www.profimedia.rs</a>
Najčešća imovinska krivična dela
Milošević ističe da se ubistva i povređivanja uglavnom događaju u kriminalnom okruženju, ali i da nisu isključivo vezana za ljude koji se bave kriminalnim aktivnostima.
Iako korupcija i organizovani kriminal najviše ugrožavaju bezbednost građana, u Srbiji su, kao i u svetu, najčešća imovinska krivična dela – krađa, razbojništvo, prevara, iznuda, ucena...
Sajt "Vrldnomads", koji pruža usluge za bezbedno putovanje, 2018. godine je objavio da su gradovi u Srbiji relativno bezbedni za turiste i putnicima savetuje da vode računa o sebi koliko i inače, ali i da posebnu pažnju obrate na krađu.
- Turistima se skreće pažnja na krivična dela u kojima su oni klasične žrtve, ne samo kod nas, već i u većini zemalja, a to su džeparenja, odnosno krađe. Pominje se i da postoje fenomeni organizovanog kriminala i korupcije, ali ono što najviše preti turistima je krađa - ističe Milošević.
Da bi se stopa kriminala smanjila, Milošević smatra da je neophodno da u zajednici bude više policije, da ona dobro komunicira sa građanima, da bude obučena i obrazovana i da, zajedno sa sudstvom i tužilaštvom, efikasno deluje.
On napominje da će Srbija moći da se deklariše kao bezbedna zemlja tek kada se nivo korupcije smanji, delovanja kriminalnih grupa suzbiju, a građani povrate poverenje u pravosuđe.