TROMB KRENUO KA SRCU, JEDVA PREŽIVELA: Lekari se borili za život supruge Zvezdinog golmana, ovo je njena ISPOVEST

Snežana Borjan, supruga golmana Crvene zvezde Milana Borjana, borila se za život odmah nakon porođaja. Doktori su joj tada saopštili da ima samo 50 odsto šanse da preživi. Njih dvoje su progovorili i odrastanju i periodu kad je Milanovo porodica izbegla iz Knina.

- Kada sam rodila našeg sina Filipa, posle 24 časa su nam saopštili da imam tromb vene kave i da misle da neću preživeti. Kada su roditelji pitali lekare kako to mislite, oni su rekli: Šanse da preživi su 50:50, tromb je krenuo ka srcu. Bila sam na intenzivnoj nezi, vezana 15 dana, jer nisam smela da se pomerim. Bilo je pitanje života i smrti. Taj tromb se vezao za arteriju i tada se znalo da ću preživeti. Dete je bilo odvojeno od mene. Na intenzivnu negu nije moglo da se uđe, ali moj snalažljivi suprug je svaki dan dolazio - ispričala je Snežana Borjan.

Foto: Printscreen Blic TV

Borjan je ispričao kao je u detinjstvu, za razliku od svoje supruge, bio nestašan.

- Fudbalski teren odmah pored kuće, baba, deda i te neke stvari su ostale najupečatljivije u meni. Postoji ta tuga od kada nismo tamo, ali dobro, sve je to život. Bilo je lepo, ja sam imao sedam godina dok smo tamo živeli. Bilo je lepo, ali šteta, eto - govorio je Borjan, a nadovezala se njegova supruga:

- Užice je mali grad, provincija, zapadna Srbija, detinjstvo lepo, kao svaka tradicionalna porodica. Nas je bilo jako puno u kući, mama, tata, baka, deka, stric, strina, njihova deca. Sinonim za moje detinjstvo je definitivno zajedništvo, puno ljubavi, "deco kada porastetet bitno je samo da se držite zajedno, uz ljubav, uz podršku sve ćete imati". To je neki momenat najlepši koji pamtim i koji sam imala ceo život, a i sada zajedno sa Milanom i sa Filipom - rekla je Snežana.

Milan je sa pet godina pobegao od kuće.

- Seo sam u autobus i otišao kod dede u bolnicu, to je jedan primer. Ceo grad me tražio. Doveli su me mama i tata ispred vrtića, ja sam ušao i izašao, seo u autobus i otišao. Malo su me kaznili, da znam za ubuduće da to ne radim - otkrio je on u emisiji "Balkanskom ulicom".

Foto: Printscreen Blic TV

Kada je imao sedam godina Milanova porodica se doselila u Beograd, živeli su, kako kaže, kod njegove tetke koja je već bila tu i kod koje je u malom stanu u jednom trenutku bilo njih 13-14.

- Mama, tata, ja, sestra, tetka, teča, sestra, brat, baba i deda jedni, baba i deda drugi... Svi smo tu bili na okupu. Sećam se svega ali ne volim da pričam o tome. To je jedan baš težak period u mom životu, mislim jedan od najtežih. Pre par godina smo supruga i ja išli dole u Knin da joj pokažem gde sam se rodio, gde sam živeo, ali mnogo tih emocija me onako prodrmalo. Ali, bože moj, to je sve život i treba gledati samo prema napred - rekao je Milan.

Tada su njegovi roditelji morali, kaže, sve da počnu iz početka, "otac je otvorio neki kafić, pa posle i prodavnicu".

Foto: Printscreen Blic TV

- Majka je radila na buvljaku, ja sam radio na buvljaku, borili smo se zajedno i na kraju izborili - ispričao je on.

Posle nekoliko godina, tačnije kada je Milan napunio 13, odselili su se u Kanadu kao imigranti gde su ponovo svi zajedno radili.

- Otišli smo za Vinipeg, kao imigranti. Mogli smo da biramo između Kanade i Zimbabvea. Predali smo papire za Ameriku, Kanadu, Australiju, Zimbabve i dobili smo da biramo Kanada ili Zimbabve, pa smo prihvatili Kanadu i otišli kao imigranti tamo - kaže Milan.

Živeli su u jednoj sobi, zarađivali tako što su čistili pekaru, a ujutru rano ustajali i raznosili novine. 

BONUS VIDEO: