NERVNO SAM OBOLELA ZBOG NJE! Ne želim da mi sveću upali kada se budem upokojila: Lunina baka duboko razočarana u unuku!

Foto: ST/D. KADIĆ/V. LUKUĆ

Anabela, Jadranka i Luna

Iako je ona do sada ćutala i nije se oglašavala kada su dešavanja iz rijalitija u pitanju, rešila je da progovori posle toliko godina.

Ona već decenijama živi u Švedskoj, u koju se preselila praktično odmah posle razvoda od oca Anabele Atijas Ahmeda Bukve.

Foto: youtube.com/Zadruga Official

Luna i Anabela

Prvi put smo je videli 2018. godine kada je došla na finale "Zadruge 1" da podrži unuku. Od tada pa do danas stvari su se drastično promenile i baka i unuka više nemaju nikakav kontakt. Naš izvor tvrdi da je sve počelo sa blogerkinim nervnim rastrojstvima, kada je počela da se ponaša nekontrolisano.

- Jadranka je svašta prošla otkako se Anabela udala za Gagija i postala deo porodice Đogani. Njoj je tada sve postalo tama i mrak. Ona nije bila za taj brak, a kamoli da njena ćerka rađa decu sa takvim čovekom. Ona nije videla budućnost u nekome ko igra i peva. Plakala je i molila ćerku da se ne uda za njega, ali nije joj pošlo za rukom. Kasnije se smirila kada je Luna došla na svet. Bila je najponosnija baka na svetu. Kako su tada Gagi i Anabela tek počinjali i nisu imali para, Jadranka im je sve pomagala. Ona je othranila Lunu - kaže izvor Rijalitija koji je u kontaktu sa gospođom Polutak.

Foto: printscreen

Jadranka Polutak

Mi smo takođe kontaktirali sa Jadrankom, koja nam je otvoreno ispričala sve o Luni i koliko je razočarana u unuku.

- Luna je moje dete, od kilo mesa sam je podigla, a vratila mi je sramotom. Došla sam da je vidim, da je zagrlim, a ona je nasrnula na mene i majku. Počela je da ludi i da nas udara. Čupala nas je i šamarala. Anabela je plakala, a meni je pozlilo. Ona ni tada nije prestajala da nas bije. Rekla je da smo veštice i da smo obe proklete, da smo krive što ona ima lude gene. Da žali što smo joj bilo šta. Ostavila nas je uplakane - ispričala nam je Jadranka, a onda nastavila:

- Zaklela sam joj se da računa kao da sam već umrla. Ne želim da mi sveću upali kada se budem upokojila. To dete je monstrum. Nervno sam obolela zbog nje. Ta devojka je bila za primer. Sve mi je pomagala, zvala me je "bakice". Sad je ne prepoznajem. To što je digla ruku na mene i majku neću joj nikada oprostiti. Kada budem umirala, možda, ali možda, ako se pokaje i zamoli me iskreno.