Ivan Gavrilović vuče ozbiljne traume: Preživeo masakr u Paraćinu, jedva izvukao živu glavu!

Foto: instagram.com/ivan200kmh

Ivan Gavrilović...

Denser tvrdi da nije mogao da izdrži u Pinkovom projektu jer nije imao adekvatnu negu koja mu je potrebna.

- Ja sam ozbiljan slučaj. Sa zdravljem ne smem da se igram. Nisam mogao da izdržim i nekoliko puta sam pokušavao da izađem. Obezbeđenje me je uhvatilo i s njima sam se ozbiljno zakačio. Uleteo sam u produkciju i počeo da se derem i svađam. Nisu imali razumevanja. Ja moram da imam terapiju za srce, ali oni su nemarno postupili prema meni. Pre nego što sam ušao, jasno sam naglasio u čemu je problem. Budim se u sedam ujutru, a produkcija dolazi u jedanaest, za ta tri sata ako mi se sloši, ja mogu da riknem - priča Ivan, koji ističe da zatvoreni prostor na njega stresno deluje još od Paraćinskog masakra.

- Tada su počeli svi moji problemi. Albanac je pred mojim očima ubio četvoro mladih ljudi. Možete da zamislite kako mi je bilo. Godinama ne mogu da se oporavim. Te stvari nisu za zajebanciju. Moram da imam nekog ko će da bude pored mene kad mi pozli i da mi da terapiju. Ja to nisam imao i zbog toga je bilo najbolje da se sklonim - kaže Gavrilović

Foto: RTV Pink, S. Kojić

Gavrilović...

On ističe da je šokiran onim što je za 12 dana boravka u „Zadruzi“ doživeo.

- Bilo mi je muka od prostitutki. Ova jedna se raduje što je bila sa Šakom, a druga sa Amarom. Zašto toliko ku*vi na televiziji? Šta treba da radi devojka ako nema posao? Da pokaže guzu, sise, one se raduju što su kurve. Neverovatno! One treba da idu u javne kuće. U šoku sam - zaključuje denser.

Događaj poznat kao Paraćinski masakr odigrao se 3. septembra 1987. godine, kada je vojnik Aziz Keljmendi, naoružan automatskom puškom, u kasarni „Branko Krsmanović“ ušao u spavaonicu i zapucao na druge vojnike. On je ubio četvoricu, a ranio petoricu mladića. Nakon masakra Keljmendi je iz kasarne pobegao na obližnje Karađorđevo brdo. Za njim je u poteru krenula vojna policija, te ga opkolila. Tada je, prema zvaničnoj verziji događaja, izvršio samoubistvo.

Vojna policija je posle tog događaja sprovela istragu. Ona nije dala odgovore na pitanje o motivima, iako neki izvori spominju nalaze lekara, prema kojima je Keljmendi bio mentalno rastrojena osoba.