ISPOVEST SINA ROBA RAJNERA: Nakon MASAKRA u porodičnom domu, otkriveni svi detalji o ŽIVOTU!

Nik Rajner glavni je osumnjičeni za smrt glumca Roba Rajnera i njegove supruge. Trenutno je, prema rečima izvora, u bekstvu, a u prošlosti je imao problema zbog korišćenja narkotika.

Vest da su čuveni režiser i glumac Rob Rajner i njegova supruga Mišel Singer pronađeni mrtvi u svom domu u Los Anđelesu u nedelju, šokirala je javnost. Velikan Holivuda, koji se proslavio filmovima "The Princess Bride," "When Harry Met Sally...," "Stand By Me," "This is Spinal Tap," "A Few Good Men" i mnogim drugim, pronađen je u stravičnom stanju sa suprugom, a prema navodima policije i izvora, oni su ubijeni tako što su izbodeni nožem.

Iako isprva nije bilo osumnjičenih, pojedini strani mediji su preneli da je par ubio njihov srednji sin Nik, koji je i ranije imao velike probleme zbog narkotika.

Nik Rajner je krenuo stopama svog oca, a poslednji film na kom je radio je "Being Charlie" iz 2016. godine, koji govori upravo o životu na ulici. On je u svoju prvu ustanovu za odvikavanje odveden oko 15. rođendana, tokom života završio je čak 17 puta na rehabilitaciji, a sam film je režirao njegov otac, Rob Rajner.

"To nije moj život. Bio sam u mnogim takvim ustanovama, pa sam imao i mnogo sličnih priča", pričao je Nik.

Jedna od tema koje se u filmu kratko pojavljuju jeste beskućništvo – iskustvo koje je Nik u stvarnom životu mnogo duže i teže proživljavao.

"Bio sam beskućnik u Mejnu. Bio sam beskućnik u Nju Džerziju. Bio sam beskućnik u Teksasu", priseća se Nik.

Foto: Tanjug/Ap/Evan Agostini/Invision

 

"Spavao sam na ulici. Provodio sam nedelje na ulici. Nije bilo nimalo lako".

Njegov život na ulici, kao i boravci po prihvatilištima, usledili su nakon što je odbio da se vrati na rehabilitaciju. "Ako sam želeo da radim po svom i da ne idem u programe koje su mi predlagali, onda sam morao da budem beskućnik", objašnjava on.

Ipak, Nik priznaje da mu je to iskustvo, koliko god bilo teško, donelo i nešto dobro – ne samo kao inspiraciju za film. "To me je oblikovalo i učinilo osobom kakva sam danas, jer sam morao da se nosim sa svim tim", kaže. "Upoznao sam neverovatne ljude, potpuno van mog dotadašnjeg sveta. Sada sam već dugo kod kuće i ponovo sam se navikao na život u Los Anđelesu i blizinu porodice. Ali iza mene su godine mraka".

Od kada je sa 19 godina izašao iz poslednje ustanove za rehabilitaciju, Nik se navodno trudio da ostane "čist", kako se nikada više ne bi vratio na ulicu. "Dok sam bio tamo, mogao sam da umrem. Sve je stvar sreće. Baciš kocku i nadaš se da ćeš preživeti", rekao je za People.