ISTORIJA JE POGREŠILA: Poljaci pronašli davno izgubljen Faberžeov najskuplji servis

Foto: Tanjug/AP

Faberžeovo jaje jedno je od njegovih skupih i istorisjki poznatih dela

U pismu dostavljenom agenciji Tanjug Šimanski kaže da je posuđe porodice Kelč, ukrašeno zmajevima, čuveno delo Faberžea i jedan od njegovih najvažnijih radova.

Šimanski je doktor nauka, predavač na Fakultetu za građevinarstvo i arhitekturu na tehnološkom Univerzitetu u gradu Opole, a posebno se bavio istorijom evropskih zlatara od 16 do 19. veka, posebno ruskih. Autor je knjige "Faberže. Istorija i remek dela".

Servis porodice Kelč je bio ujedno i najskuplje delo koje je Faberže uradio, a za njega je Aleksander Kelč platio 125.000 rubalja 1900. godine.

Istorija srebrnog posuđa

Servis je napravljen 1900. godine u Moskvi, sastoji se od velikog broja posuđa i predmeta, a najveći i najreprezentativniji delovi ukrašeni su sa srednjevekovnim zmajevima i grifonima.

Ono što karakteriše srebrni pribor jeste slovo "K", koje predstavlja početno slovo porodičnog prezimena, kao i motiv ljiljana na brojnim delovima posuđa.

Izrada srebrnog posuđa povezana je sa izgradnjom rezidencije porodice Kelč u Sankt peteburgu i sa dekoracijom sale za ručavanje.

Barbara je obožavala Faberžeov rad - za nju je čuveni zlatar izradio sedam jaja u periodu od 1898 - 1904. godine, a sva jaja su bila poklon od muža.

To se ujedno smatra i najvećom kolekcijom urađenom za pojedinca - veća kolekcija je urađena samo za cara.

Kako se navodi, zahvaljujući fotografijama napravljenim na izložbi možemo da identifikujemo Faberžeova jaja.

Kada su se Barbara i Alekšander rastali, 1905. godine, ona se najpre preselila u Moskvu, a onda zauvek nastanila u Parizu, a servis je ostao u Moskvi.

Šimanski piše da se ne zna šta se desilo sa posuđem, sve do revolucije, kada su ga revolucionarne vlasti konfiskovale 1918. godine i podelile. Do danas nema saznanja o preostalim delovima posuđa.

Eksperti tvrde da je posuđe uništeno, međutim...

Svi istraživači i eksperti Faberžeovog dela tvrde da je srebrno posuđe u potpunosti uništeno, međutim u decembru 2016. godine ispostavilo se da je deo sačuvan.

Šimanski tvrdi da je to senzacija, jer je posuđe jedan od najboljih radova Faberžea i najskuplji rad.

Noževi su za vreme Drugog svetskog rata zakopani u zemlju i tako su "preživeli rat", ali se ne zna tačno šta se sa njima dešavalo nakon rata, osim da su pripadali istoj porodici.

Krajem 2016. godine ponovo su se pojavili, ali kao vlasništvo drugog čoveka koji ih je prodao i na taj način su postali dostupni Šimanskom, koji ih je identifikovao i proučio.

Prema njegovim rečima, noževi su dobro očuvani, prelepi, jedinstveni i nemaju cenu.

Pre mesec dana jedan američki kolekcionar dao je ponudu za otkup noževa za sumu od 1,1 miliona dolara, a Šimanski smatra da bi njihova cena mogla da bude i veća.