VEDRANA RUDAN BEZ DLAKE NA JEZIKU: Gole starice su u modi

Foto: rudan.info/Rino Gropuzzo

Vedrana Rudan bez dlake na jeziku

Kod smrti nikad ne znaš kako će te i kad zgrabiti za vrat. Najmanji stres je kad zaspiš, pa se više ne probudiš. Statistike govore, pratim tu literaturu, da manje od pet odsto ljudi tako umre iako svi žele tako nestati sa ovoga sveta. Često razmišljam o smrti, to je normalno kad si na pragu sedamdesete. Nadam se da ću na vreme saznati da je Gospođa na pragu, pa se ubiti. Žao mi je što ljude nasmrt bolesne u Hrvatskoj ne ubijaju, naravno, ako oni to žele, nego u lov na smrt moraju putovati u Holandiju ili Švajcarsku. Hrvatska je u ogromnim ekonomskim problemima, kad bi se legalizovala eutanazija i uzgoj marihuane, moja bi zemlja postala obećana zemlja, a stotine hiljada ljudi umrlo bi bez stresa.

Ovako u intervjuu za Terminal pisac iz Hrvatske Vedrana Rudan odgovara na pitanje da li je došla do odgovora na pitanje kako umreti bez stresa. Isto pitanje se nalazi i na njenom sajtu, na kom piše blogove. Gruba, sirova, bezobrazna... razni epiteti vezuju se za pisca čije knjige su jedne od najprodavanijih i najčitanijih na Balkanu. Ja bih rekla samo - do bola iskrena. Uspela je ono što mnogi sa ovog podneblja nisu, da poveže naše narode, razdvojene ratom devedesetih. U Hrvatskoj je često kritikuju zbog "stajanja na stranu Srbiji", u Srbiji pojedini ističu da brani ljude koji su tokom rata počinili jeziva zlodela. Ona pak uvek naglašava da kaže ono što misli i oseća. Samo to.

Šta želite?

- Što želim? Nažalost, sve sam svoje snove ostvarila. Imam kuću, decu, unuku, muža, dobar auto, putujemo često, čitam knjige, kupujem cipele i torbe, živim savršenim životom. Zdravlje, zdravlje je jedino što želim, a biće ga sve manje.

Mislite li da biste kritički pisali (pre svega mislim na kolumne) i da živite u nekoj drugoj zemlji? Recimo Švajcarskoj...

- Znam da u Švajcarskoj život nije idealan i tamo ima sirotinje i tamo ljudi rade poput robova. Zlo u kome se danas valja običan čovek je planetarno. Neki pate više, drugi manje, činjenica je da svi pate. Robovlasnički sistem nije ono o čemu su ljudi vekovima sanjali. Naravno da bih i u Švajcarskoj pisala ovako kako pišem u Hrvatskoj, samo, ko želi živeti u Švajcarskoj?

U nekoliko reči... kako biste strancima opisali Balkan i ljude koji ovde žive?

- Ljudi na ovim prostorima žive poput zveri u kavezu. Njihovi gospodari im s vremena na vreme dobace malo hrane i malo vode. Nikome od zveri ne pada na pamet da pokuša da slomi rešetke. Možda im i nije tako loše?

Koristite li Fejsbuk i Instagram? Koliko vremena u proseku dnevno potrošite na internetu?

- Ne koristim ni Fejsbuk ni Instagram. Nisam baš luda za ljudima, a ne osećam ni posebnu potrebu da sebe slikam kako polugola stojim pred ogledalom iako sam sigurna da bi to mnogi želeli videti. Navodno su gole starice u modi. Na internetu čitam neke portale, one najmanje blesave. Dakle, ne provodim mnogo vremena pred ekranom. Čitanje knjiga je moja najveća strast.

Ima li nečeg pozitivnog na ovom našem Balkanu i šta je to?

- Imamo krasne reke, neke, imamo predivno Jadransko more, čisto, ponegde i povremeno, imamo duboke, mračne šume, u kojima cvrkuću šarene ptice, ne smemo zaboraviti ni na lepotu vodopada. Balkan bi bio savršeno mesto za život kad na njemu ne bi živeli Balkanci.

Šta vi čitate? Da li gledate televiziju i, ako gledate, koji program?

- Čitam klasike. Štajnbek, "O miševima i ljudima"..., svakako pročitajte ovu knjigu. Ostale mi se naslove ne da nabrajati, predugo bi trajalo. Televiziju ne gledam. Nikad.

Zašto psujete?

- Ne psujem, osim u svojim knjigama. Moji junaci psuju jer im nije dobro. Meni jeste dobro.

"Sloboda je više se nikad ne udati, živeti sama, biti svoja na svome i rokati, rokati, rokati... Žena je slobodna kad postane pravo muško." Ovo ste napisali u tekstu "O slobodi", objavljenom u junu ove godine. Kada podvučete crtu... da li muževi donose više pozitivnog ili negativnog u život? Da vam je ova pamet, da li biste sve isto ispočetka uradili?

- Svi zaboravljaju da su moji tekstovi plod mašte, ja pišem o tuđim životima, ne o svom. Moj je lep i dosadan. Jedna sam od retkih osoba koja bi svoj život ponovila, ništa ne bih menjala. Patnja može biti inspiracija, ona ti pomaže da bolje oceniš život, da lepotu života ne podrazumevaš, da ti je jasno da je život pre svega borba. Od poraza do poraza, tajm-auti su uvek najdraži. Ne može se generalno govoriti o "muževima". Neki su fenomenalni - moj, neke treba sastaviti sa crnom zemljom ili se bar razvesti. Kad imaš dobrog muža, kao što ga ja imam, sve je lakše i lepše. Moj muž je meni definitivno najlepše i najbolje što mi se u životu dogodilo. A deca? Šta deca? Moja su deca odrasli ljudi s kojima sigurno ne bih htela provesti ostatak života pod istim krovom. Daveži su na mamu.

Za čim žalite?

- Ni za čim.

Beograd? Zagreb? Asocijacije.

- Zagreb je glavni grad Hrvatske, Beograd je glavni grad Srbije, Varšava je glavni grad Poljske, Beč je glavni grad Austrije, Berlin je glavni grad Nemačke, Prag je glavni grad... da ne nabrajam. Volim sve te gradove. Baš ih volim.