Predrag Ejdus ispraćen sa scene Narodnog pozorišta POSLEDNJI APLAUZ LEGENDI

Foto: e-stock/K. MIHAJLOVIĆ

Porodica Predraga Ejdusa u Narodnom pozorištu

Dok su se smenjivale scene iz kultnih predstava i maestralne Pecine uloge, uspomene kolega su se nizale. Svetlana Ceca Bojković prisetila se kako je sve počelo pre pola veka, u gimnazijskim danima.

ZBOGOM, DRUŽE

Foto: Tanjug/Đ. KOJADINOVIĆ

Predrag Ejdus (1947-2018)

- Voljen i cenjen od kolega, studenata i publike, bio je jedinstven i neponovljiv. Moj čest i beskrajno drag partner. Tajna je kako je pored tolike svoje posvećenosti glumi uspevao punim plućima da živi i ono što zovem normalnim životom. A uspevao je. Osnovao je i ostavio za sobom divnu porodicu. Svojom bogatom ličnošću, raskošnim darom i ogromnom paletom sjajnih uloga izgradio je tvrđavu koja se godinama odupirala bolesti koja ga je napadala... Zbogom, moj dragi druže, i neka ti je večna slava - izgovorila je Ceca sa scene Narodnog pozorišta.

Reditelj Egon Savin kazao je da je smrt bila brža, te nije stigao da zahvali Peci na svim ulogama koje je podario i publici i saradnicima, dok je Jagoš Marković istakao kako je Ejdus bio prvak svih pozorišta.

- Svod Narodnog pozorišta čuva glasove najvećih. On ide tamo gde su Raša i Dobrica, Mira i Olivera, Žanka i Bobićka. Ide u legendu koja čuva najveće vrednosti našega duha i našeg jezika, naše umetnosti... Svojom igrom si pokazao da pozorišna umetnost nije prolazna. Ti joj daješ večno trajanje. Hvala ti za to - izgovorio je Marković s puno emocija.

Književnica i rediteljka Vida Ognjenović je navela da je verovala da će Ejdus i ovog puta nadigrati smrt i vratiti se na scenu da priča kako je taj okršaj izgledao.

- Videlo se da kopni, da mu se dah krati i da je sve sporiji, ali on to nije priznavao. Ranije sam ga dirala da hoda iz ramena kao Džon Vejn, a on je uzvraćao: "Pa to je normalan hod za visoke glumce kao što smo Vejn i ja..." Malom snagom, ali nadmoćnim htenjem opirao se i opirao kraju... - izjavila je Ognjenovićeva.

BIO SI SENZACIJA

Emotivno o Peci govorila je juče na komemoraciji u Narodnom pozorištu i rediteljka Tanja Mandić Rigonat, direktor Drame Željko Hubač, kao i glumica Hana Selimović.

- U tebi je bilo ljubavi tako čiste i naivne, tako snažne da je rušila sve pred sobom i iznova sve stvarala. Samo ljubav je mogla da čini takva čuda kakva si ti činio. Na sceni, publici i u životu... Mi smo ovde svi došli da ti ljubav uzvatimo i da učinimo da tvoj odlazak bude ono što je bio tvoj život i ti sam - senzacija. Uvek ćeš biti tu - rekla je Selimovićeva.

Da se pozorištu predavao u potpunosti, ponovio je i Gordan Kičić, podsećajući da je Peca kad se razboleo u tefter, pored proba, upisivao i raspored hemioterapija.

- Nisam mogao da pretpostavim kakvo će putovanje biti sa čika Pecom. Naš prvi profesionalni susret 1999. u predstavi "Antigona" i na prvoj probi sam mu se obratio sa čika Peco. Onda je on u svom stilu pogledao i odgovorio: "Nemoj da me čikaš, nismo mi na vi, nego na ti. Od sad smo kolege i ja ću za tebe biti Peca..." Dragi Salijeri, voli te tvoj Amadeus - poručio je Kičić. 

Na Velikoj sceni ugasila su se svetla, a potom su se čule beskrajno nežne reči Vanje Ejdus upućene ocu.
- ... Nežno nosiš me u naručju ponovo jednog popodneva. Gledam te, kao i prvog puta. Ti plačeš. Sada prvi put vidim kako plačeš. Bicikl mi je smrskao nogu... Nosiš me u naručju jedne predvečeri uvijenu u ćebe, ugušenu. Gledam te i plačem što si ponovo tu. Korak po korak, još izvesno vreme ćutim. Uspevam da kažem: 'Tata...'"

I onda je usledio poslednji aplauz, gromoglasan i višeminutni, jedinstvenom Predragu Ejdusu.