MIODRAG KRIVOKAPIĆ: DVORSKA LUDA TREBA SVAKOJ VLASTI

Foto: Beogradsko dramsko pozorište

Krivokapić u komadu "Ničiji sin"

"Ničiji sin" hrvatskog pisca Mata Matišića otvoriće 4. oktobra novu sezonu Beogradskog dramskog pozorišta (BDP). Svojevremeno je film snimljen po ovom Matišićevom tekstu izazvao burne kritike hrvatske javnosti, a pisac je i dan-danas na margini tamošnjeg kulturnog života zbog oštrog jezika, pogotovo kada je reč o Domovinskom ratu, što je centralna tema i predstave koja na pozorišnu scenu vraća Miodraga Krivokapića.

- Uh, Ivanov tamo kaže kako se u četrdeset i nekoj strunio... Meni je blizu 70. Umori se čovek. Nisu me umorile uloge, umorili su me odnosi. Kad shvatite šta ste i koliko radili, a na dan rođendana u vašem pozorištu vam uruče rešenje o penziji, ne dočekaju ni sutra, kažete, pa ja sam se naigrao. Ako ne trebam ja vama, ne trebate ni vi meni - kaže Krivokapić i dodaje da ga je "Ničiji sin" motivisao da se posle pet godina vrati u pozorište jer je u pitanju odličan i izazovan komad.

Svi likovi u ovoj priči su i žrtve i dželati. Da li je neizbežno da nas veliko stradanje pretvori u zlikovce?

- Teško mi je da ih nazovem zlikovcima, oni su više žrtve okolnosti i vremena u kojem žive. I moj lik je manipulator, briljantno inteligentan, spreman na sve da dođe do zacrtanog cilja... Ali i on je žrtva, sistema, okolnosti... Mi samo preneseno pričamo o devedesetim, a to su naši život i danas.

Istina je ovu porodicu koštala raspada. Dok je ćutala skrivena, sve je bilo dobro.
- Pa jeste, ali oni nisu žrtve te istine, već prethodnih događaja u kojima su bili nemoćni i bez izbora. Moraš da praviš kompromis da bi preživeo, a kompromis nekada vodi u tragediju. Koliko je lekovita, toliko je istina i ubojita.

Foto: Beogradsko dramsko pozorište

Premijera je 4. oktobra na sceni teatra na Krstu

A šta je sa krivicom?
- Teško je suočiti se, to mogu samo jaki karakteri. Najteže je sebi to priznati. A kad priznaš, bilo bi lepo da dođe do pročišćenja, međutim, najčešće ljudi beže. Neće da priznaju.

Nije to samo naš mentalitet?

- Tome nas uči literatura od antike do Šekspira, koji je razobličio mehanizme vlasti. Magbet nije zao momak, diktator, ubica. On dolazi kao sjajan tip, vojskovođa, super je. Dok ne uđe u vlast. Ima jedna rečenica: "Živeti je ništa ako ne živiš ovako svaki dan". Ta zavodljivost vlasti zbog koje misliš da možeš šta hoćeš... A ljudi zaboravljaju da su smrtni.

Bilo bi dobro podsetiti ih...
- Srednjovekovni vladari imali su dvorske lude. Morao je neko da ima način da im kaže istinu. Onda ta luda njemu kroz šalu govori ono što se ne sme kazati. Mi smo sada te dvorske lude koje treba nekome nešto da kažu, ali se bojim da nas niko ne sluša.