OLIVER FRLJIĆ Nudio sam se kao mlada, ali me neće

Foto: Tanjug/D. KUJUNDŽIĆ

Karte za obe Frljićeve predstava mnogo unapred rasprodate

Da je Oliver Frljić jedan od najvećih zvezda 52. Bitefa, potvrđuje činjenica da su u gotovo rekordnom roku rasprodate karte za obe njegove predstave koje se izvode na festivalu. I "GoRki - Alternativa za Nemačku?" u produkciji berlinskog teatra "Maksim Gorki" i "Šest lica traži pisca" Satiričnog kazališta "Kerempuh" iz Zagreba bave se pojavom ekstremne desnice u svojim sredinama, o čemu je hrvatski reditelj govorio i u okviru Filozofskog teatra sa filozofom Srećkom Horvatom na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu.

RAT DRUGIM ORUŽJEM

- Nije bilo teško predvideti šta će se desiti u našim društvima, kao i u Evropi. Dijagnoza, nažalost, bila je vrlo precizna. Ono što je doskora bilo nemoguće, sada je normalno. Demokratija nema mehanizam da spreči političke platforme koje su nedemokratske. Protesti ispred pozorišta dok sam rukovodio riječkim teatrom pokazali su hrvatsku stvarnost, u kojoj, kao i u srpskoj, nije popularno suočavati se,niti pričati o prošlosti. Danas, 25 godina posle rata, još imamo rat koji se vodi drugim oružjem. Odnosno, naš mir je nastavak rata drugim sredstvima - izjavio je Frljić, koji je, prema Gardijanu, jedan od pet najvažnijih savremenih reditelja Evrope.

Prema njegovim rečima, ni većina evropskih društva nije se suočila sa svojom prošlošću, dok je sama Evropska unija, pre svega, monetarna unija.

- Kapital uvek ima samo jedan interes, a to je maksimalizacija profita i u tom slučaju su sva sredstva dopuštena - zaključio je reditelj.

Frljić ističe i da je ono čime se bavi pokušaj da sačuva integritet u ovom vremenu, a što je, između ostalog, nepristajanje na kolektivni zaborav koji se proizvodi u različitim društvima na različite načine. Kako pozorište vidi upravo tako - kao prostor čuvanja uspomena, da se setimo stvari koje su potisnute u zvaničnoj retorici, reditelj podseća i da je jedna od tih priča ona o ubijenoj devojčici Aleksandri Zec.

NEMAJU HRABROSTI

U razgovoru za Tanjug je naveo da posle beogradske predstave "Zoran Đinđić", koja je bila predmet napada i sporova, kako stvari stoje, neće ponovo raditi u Srbiji.

- Ja sam se nudio kao neka mlada, i besplatno i ovako i onako, međutim, nijedna uprava pozorišta ovde nema hrabrosti ili interesa da me pozove, ali i to je OK - kazao je Frljić i dodao da zato postoji mnogo drugih sredina u kojima bi mogao da radi.

Ipak, vrata su mu zatvorena i u Hrvatskoj.
- Dobili smo novu pročelnicu Gradskog ureda za kulturu, ona je Hasanbegovićeva leva ili desna ruka. Ana Lederer je vodila u dva mandata zagrebački HNK, što je nešto najgore u istoriji tog pozorišta, i ona je rekla, čim je stupila na dužnost, da neće finansirati nikakav projekat koji uključuje mene jer ono što ja radim nije umetnost nego aktivizam. Drago mi je da naša nova zagrebačka pročelnica ima tako jasne kriterijume i da joj je jasno šta je aktivizam, a šta umetnost i gde je ta granica - naveo je Frljić.