MUZEJ GRADA BEZ SOPSTVENE ZGRADE, A ČUVA PRAVO BLAGO!

Foto: instagram.com/_lilith_nyx

U Muzeju grada Beograda čuva se legat i našeg nobelovca Ive Andrića

Deo dragocene zaostavštine koja je poklonjena Muzeju grada Beograda može se videti na stalnim postavkama u Muzeju Ive Andrića, Muzeju Paje Jovanovića, Legatu Pave i Milena Sekulića sa najvećom zbirkom ikona na jednom mestu nastalih od 15. do 20. veka na prostoru Srbije, Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Italije, Grčke i Rusije.

Muzej grada Beograda je promenio više od 10 lokacija, da bi se na kraju našao kao podstanar Biblioteke grada Beograda, na prostoru od 600 kvadrata, dok su artefakti 20 legata rasuti na više od 10 lokacija.

Tatjana Korićanac, direktorka Muzeja grada Beograda rekla je da nastoje da što veći deo građe predstave javnosti kroz izložbe koje organizuju, ali da je trajno rešenje nova zgrada u Resavskoj, za koju je u izradi urbanistički projekat.

-Ljudi često ne znaju u kojoj instituciji se nalazi koji legat, jer je nevidljiv za javnost. Ja vodim Legat Branislava Nušića i retko ko zna da je taj legat u Muzeju grada Beograda. Svi odmah pitaju zašto to nije izloženo. Zato što nemamo gde- objašnjava Korićanac.

Foto: Muzej grada Beograda

Nova zgrada Muzeja u Resavskoj 40b predstavlja trajno rešenje

Ni u zgradi nekadašnje Vojne akademije, koja je na prostoru od 14.000 kvadrata neće biti moguće odjednom izložiti 20 artifakata, za čiju postavku je već osmišljen koncept i zavisi od dinamike priliva sredstava.

Muzej grada Beograda čuva 130.000 artefakata od praistorije do savremenog doba.

Ono što se može izvojiti jesu zbirke iz 17. i 18. veka, zatim Beogradsko četvorojevanđelje, arheološke nalaze iz Vinče i Nobelovu nagradu Ive Andrića.

Nedavno je obnovljen Muzej Jovana Cvijića, koji je sa najkompletnije sačuvanim enterijerom uređenim u stilu secesije u Beogradu proglašen kulturnim dobrom.

Foto: Muzej grada Beograda

Nedavno je obnovljen Muzej Jovana Cvijića, koji je proglašen kulturnim dobrom

Muzej grada Beograda čuva i legate Svetozara Dušanića, Darinke Smodlake, Roberta Cihlera, Vladimira Marinovića, Olge i Milana Božića, Radenka Perića, dok su legati Nedeljka Gvozdenovića, Riste Stijovića i Veljka Petrovića vraćeni u Kuću legata.

Planirano je da u novoj zgradi tri do četiri hiljade kvadratnim metara bude iskorišćeno za izložbeni prostor u kome će stalna postavka hronološki ispričati priču o Beogradu, dok će se na godišnejm nivou menjati legati, kako bi svaki bio predstavljen publici.

-Muzej grada Beograda je kompleksan. Imamo odeljenje za arheolohgiju, srednji vek, istorijsko odeljenje koje obuhvata period od 1521. do danas, likovnu umetnost 19. i 20. veka, odsek za književnost, za prosvetu i nauku, urbanizam i arhitekturu. To sve treba da čini priču o Beogradu kroz vreme- rekla je Korićanac, dodavši da će u novoj zgradi imati galeriju za likovna dela 19. i 20. veka, konzervatorske radionice za sve vrste meterijala s obzirom da sada imaju konzervatora samo za metal i keramiku.

Foto: Muzej grada Beograda

Planirano je da u novoj zgradi tri do četiri hiljade kvadratnim metara bude iskorišćeno za izložbeni prostor

Legat Đorđa Novakovića biće predstavljen javnosti u zgradi Narodne biblioteke, gde se Muzej trenutno nalazi i gde će gostovati i predstojeći Oktobarski salon.

Počeli su radovi u Zavičajnom muzeju u Zemunu kako bi se vratio etarzirani parket uništen tokom rekonstrukcije 2003. godine, a otvaranje tog znanja prema rečima Korićanac se očekuje za tri godine.

A da problemima nema kraja, direktorka Tatjana priča i o poteškoćama brige o legatima, jer ima svega 32 kustosa, a nedostaju i vodiči.