Nebojša Milovanović: NAJVEĆU TREMU IMAM PRED SVOJIM KLINCIMA

Foto: Instagram

Nebojša Milovanović na predstavljanju filma "Hotel Transilvanija"

- Fascinantno je što su pronašli i neke britanske crtaće koje sam radio, a nisu imali pojma da je to tata. Kada sam im rekao, mesecima sam posle iznova i iznova morao da im glumim te glasove po kući, kaže Nebojša Milovanović.

* Prepoznaju li vas u ulogama?

- U igranim formama svakako. Mada, pažljivo biram sadržaje za njih i ono za šta im još nije došlo vreme čuvam za malo ozbiljnije godine.

* A kako izgleda život glumca u Srbiji sa četvoro dece?
- Najveći izazov je organizovati vreme, stvoriti i održati disciplinu. Sopstvenu za početak. Onda je bitno uspeti u tome da porodica ne oseti da li je tata glumac ili menadžer ili IT stručnjak. To je teško, prava borba, jer danas je sve usitnjeno i čovek je primoran da radi paralelno više stvari.

* Kako uspevate pored toliko angažmana da budete sa porodicom?

- Kada radim na sebi, a da to nije bukvalno pripremanje za ulogu, bio to trening ili čitanje knjige, trudim se da to radim kada stvarno nikome nisam potreban i kada neću nikome ukrasti od vremena. Sjajno je što u Jugoslovenskom dramskom pozorištu imamo svoje garderobe i tamo provodim dosta vremena. Pripremanje uloge kod kuće već je prilično nemoguće. Tako da, kad završim posao, stvarno sam samo njihov.

* Kako se danas neguje kultura?
- Sve je izmišljeno da skrati vreme potrebno da se nešto uradi, a vremena imamo sve manje. Rokovi da se nešto snimi su sve kraći i kraći, a ne može umetnost da se štancuje. Dobre, vredne stvari, lepote se događaju kada vam kažu da za nešto imate dan-dva više umesto manje. Ovo što sada imamo sa otvaranjem muzeja je sjajno, samo i tu ideju treba negovati, podsećati ljude. Svako ko dođe u ovaj grad posetiće muzej, ostaviće neki novac, ako ćemo to tako da gledamo.

* Dakle, i tu je pitanje organizacije?
- Mora se brinuti o svemu. Kod nas ima svega, raznih tokova koji se u novije vreme suviše prepliću. Nemam ništa protiv estrade, ona je prisutna svuda, u svakom društvu, ali mora da se zna ko šta radi. Iza mene je sada dvadesetak godina rada i ljudi me prepoznaju, znaju šta od mene da očekuju. Voleo bih da ostanem dosledan.

* Kako taj splet umetnosti i estrade raščlaniti deci?
- Samo ličnim primerom. Svaka roditeljska priča pada u vodu kada deca vide drugačije. Nema greške u tome da sve iz kuće počinje.