"Naše parče kolača biće naše, ono što nije tvoje – nije tvoje"

Gostujući u emisiji "Kakodalogija" na Una televiziji, naša poznata glumica Nataša Ninković govorila je iskreno o svojim velikim životnim odlukama i koracima koji su je doveli do samog vrha srpskog glumišta. Nataša Ninković ne krije da je zahtevna kada je posao u pitanju. Od sebe očekuje profesionalizam i isto traži od ljudi sa kojima radi. Kada naiđe na improvizaciju, ume da bude nezgodna:

„U poslu unapred očekujem da su svi profesionalci i znam da budem nezgodna kad vidim da je nešto improvizacija, neki amaterizam. To zna da izazove neke loše osobine“.

Ovu crtu nasledila je od oca. On je, kako kaže, insistirao da budeš čovek, da budeš od reči, da čuvaš obraz svoj i da budeš dostojanstven i kad si gore i kad si dole. Pogotovo kad padaš.

Nataša ističe da ume da oprosti ali da ne zaboravi. Na pitanje voditelja Stankovića da li je zlopamtilo, odgovara bez okolišanja:

„Mislim da da. Ostane negde. I mogu da nastavim neki odnos, ali ako opet uradiš neku sličnu ili manju grešku, vrati se ova duplo, ova što je bila iza da čeka.“

Foto: Promo Una TV

Majčina lekcija: ljubav kao sloboda

Od majke je dobila neke druge lekcije. Naučila je da ljubav ne znači posedovanje i da čoveku treba dati prostor da sam bira, čak i kad može da pogreši.

„Naučila me je da ljubav nije omča oko vrata, nego sloboda, nežnost, empatija. Više sam karakterom na tatu, ali sam majci beskrajno zahvalna na bezuslovnoj ljubavi“.

Nataša je još od školskih dana bila pravdoljubiva. Borila se za pravdu i bila spremna da plati cenu za to, samo da je puste. Majka ju je puštala, čak i kada je odlučila da upiše glumu. Tada je rekla njenom ocu:

„Pusti je, neće je primiti, ali ona mora da udari o zid da bi se opametila“.

Danas, kada je i sama majka, na to gleda drugačije.

„Neverovatno, kada su moja deca došla u određene godine, pomislila sam koliko sam ja bila teška za vaspitavanje u tako maloj sredini. Ali ona je imala poverenje u mene“.

„Nikad nisam rekla: e, ovo je trebalo ja da igram“

Isti odnos prema izborima i promašajima Nataša je, čini se, prenela i na karijeru. Nikada nije pomislila da neki posao mora da prihvati zbog novca, niti je novac bio presudan kriterijum.

Najzanimljivije je kako govori o ulogama koje nije dobila. Ne pita se šta je mogla da uradi drugačije i ne žali za propuštenim prilikama. Vremenom je na odbijanje počela da gleda drugačije.

„Naučila sam kroz neke stvari kad ja nisam bila izabrana. Shvatila sam da sve što je naše – dođe. Naše parče kolača biće naše, ono što nije tvoje – nije tvoje. I nikad mi se nije desilo da kažem – e, ovo je trebalo ja da igram.“

Kroz bol do saznanja

Kada stvari ne idu onako kako je želela, Nataša u tome traži smisao. Veruje da i teške situacije imaju svoj razlog i da iz njih treba nešto naučiti.