Mladi reditelj snimio film za braću i sestru: SUPERHEROJI SU SVUDA OKO NAS

Foto: Promo foto

Reditelj Raško Miljković odvažio se da svoj dugometražni igrani prvenac "Zlogonje" posveti najmlađoj publici, ali i svakome koga je potrebno podsetiti šta je u životu važno i odakle da crpi hrabrost da stane prsa u prsa sa svojim nevoljama. Za Srpski telegraf Miljković otkriva svoje razloge za ovakav film, emotivne trenutke koje će pamtiti i čemu se nada kada "Zlogonje" (oni koji progone zlo prim. aut.) krajem septembra dođe u domaće bioskope. Pre toga, priča o desetogodišnjaku sa cerebralnom paralizom koji beži u svoju maštu i tamo se bori u kostimu superheroja biće prikazan na Dunav film festu u Smederevu od 18. do 23. avgusta.

Foto: Promo foto

Svet mašte nas krepi i ozdravlja: Scena iz "Zlogonja"

Koliki je to iskorak u žanrovskom smislu?
Imao sam fantastičnu ekipu koja me je ohrabrivala i pomagala na svakom koraku. Postali smo neka vrsta velike čudne porodice. Presrećan sam zbog finalnog rezultata, mislim da smo napravili jedan jako topao i zabavan porodični film, a to su mi i donekle potvrdili brojni festivali na kojima je film do sada prikazan i na koje je pozvan. Od Toronta, preko Zlina, Gifonija, Sarajeva, Busana... I, naravno, jako mi je drago što će najzad domaća publika imati prilike da pogleda film.
Nemamo u novije vreme mnogo filmova za decu...
Nikada nisam o "Zlogonjama" razmišljao na taj način, nisam ih posmatrao kroz žanrove. Pročitao sam scenario i zaljubio se u likove. Priča je duboko rezonovala sa mnom jer je jedna od glavnih tema razvod. Imam dva brata i jednu sestru, svi su mnogo mlađi od mene, a svi smo deca razvedenih roditelja. Zbog njih sam napravio film, da im posloži neke kockice i pomogne da prevaziđu probleme. Iz ličnog iskustva znam da film može da bude lekovit i kroz zabavu da pomogne.
Jesu li begovi u svet mašte lekoviti ili nas udaljavaju od stvarnosti?

Mislim da su važni, naročito dok smo deca. Sanjarenjem razvijamo maštu, stvaramo nove svetove i bića. Ako uspemo u racionalnoj meri da zadržimo taj svet snova u sebi, on može da nam pomogne da pokrenemo kreativne sokove i u profesionalnom smislu. Za bilo koga ko se bavi umetnošću ili kreativnim poslom sanjarenje može samo da pomogne.
Zašto je borba protiv zla nešto što odrastanje izbriše?
Ima veze sa onim svetovima mašte. Prestanemo da verujemo u ideale. Deci su sve nepravde očigledne.
Vaši heroji još uvek sve vide?
U tom smislu naš film je porodični film. On je na prvom mestu zabavna avantura o dvoje mladih heroja koji se upuštaju u koštac s problemima koji su naizgled veći od njih. Najviše bih voleo da, kada izađu iz bioskopa, deca mogu da pitaju roditelje o temama koje smo dotakli. U tom kontekstu naš film više služi kao inicijalna kapisla za pokretanje razgovora, nego kao edukativni materijal.

Foto: Promo foto

Mlad glumci briljirali

Jesu li danas deca previše zaštićena od ozbiljnih životnih tema?
Mislim da civilizacijski postoji neko potcenjivanje mladih, izbegavamo da pred njima govorimo o kompleksnim temama kako bismo ih od nečega sačuvali ili se plašimo da će nešto pogrešno protumačiti. Ako posvetite vreme da detetu na iskren, strpljiv i staložen način objasnite bilo koju temu, koliko god ona bila ozbiljna, bilo da je u pitanju smrt, razvod, drugačije fizičko stanje itd, dete će vas razumeti na pravi način i shodno tome razvijati svoje mišljenje o datoj temi.
Žive li superheroji oko nas, poznajete li nekog?
Žive, naravno. Mislim da svako u svom bliskom okruženju ima superjunaka, iako možda nisu svesni toga.

Koliko je teško raditi sa decom?
Deca su nam, naravno, bila najvažnija u procesu kastinga. Skoro devet meseci smo se bavili ulogama Milice i Jovana. Upoznali smo neverovatno talentovane mlade ljude, ali su Mihajlo Milavić i Silma Mahmuti ipak imali neverovatnu energiju u svim glumačkim probama. Kao da se znaju celog života. Pored toga što su neverovatno talentovani u glumačkom smislu, oboje su emotivno neverovatno razvijeni i zaista su sa lakoćom uspevali da se nose sa svim kompleksnim scenama - kaže reditelj.