MINHENSKO BLAGO KOJE JE UZBURKALO JAVNOST Sve tajne Hitlerovog trgovca

Foto: Tanjug/AP

Umetnička dela koja su pronađena izlagana i na temu nacističke krađe i posledica

Izdavačka kuća "Klio" objavila je nedavno knjigu "Minhensko skriveno umetničko blago" novinarke Ketrin Hikli, među čijim stranama se uvija put umetničkih dela koja su nacisti konfiskovali pre i tokom Drugog svetskog rata. Prevodilac Ksenija Todorović ističe da je ovo prava krimi-priča jer su okolnosti splet ljubavi, mržnje, izdaje, potkazivanja, preljube...

DOSIJE "GURLIT"

- Priča prati Kornelijusa Gurlita (1932-2014), unuka Hilderbranda Gurlita, Hitlerovog trgovca umetninama. Naime, primećeno je kako učestalo prelazi švajcarsko-nemačku granicu sa prevelikim količinama para. Pratili su ga po Minhenu i na nekoliko lokacija ga uhvatili sa umetničkim delima ogromne vrednosti. Otkriveno je najzad da je u posedu držao preko 1.400 likovnih radova, uključujući crteže, litografije, printove i akvarele čuvenih umetnika, koji su konfiskovani 2012. - kaže istoričarka umetnosti Irina Subotić. Ekipe istražitelja provele su četiri dana u njegovom stanu, a prvo su pali Libermanovi "Jahači" sa zida, Šagal iz kredenca, Matisa su izvadili iz fioke... Kolekcija uključuje remek-dela Kloda Monea, Ogista Renoara, Anrija Matisa, Pabla Pikasa i Marka Šagala, a njena vrednost procenjuje se na oko jednu milijardu evra.

- Gurlit je rešio da sve pokloni i u to ime napravljena je monografija i izložbe u Bernu "Degenerisana umetnost: Konfiskovana i prodata", a u Bonu "Dosije Gurlit. Nacistička krađa umetnosti i njegove posledice" u Bonu. Oformljen je i odbor koji će procenjivati nacističko blago. Traže se živi naslednici, ali i najdalja rodbina kojoj bi se na ovaj način kompenzovalo zlo koje su pretrpeli pre nego što je reč o materijalnoj koristi. Milioni dela su pronađeni po vagonima, pećinama i starim rudnicima, a mene fascinira spisak povezanih institucija od Osla do Pariza, Minhena i Drezdena... Koje su to ustanove dobile dela bez jasne potvrde o poreklu. Prve su Metropoliten muzej i "MoMa", koje baštine dela potekla od Geringovih konfiskacija - ističe Subotićeva.

Oni su spremni da vrate neka dela iz depoa, ali ono što predstavlja njihov identitet nemaju nameru. Nacistička posesivnost dovela je i do toga da brojne umetnine budu uništene u bombardovanjima, poput Rembrantove slike, koja je ukradena sa Dedinja, da bi završila u ruševinama u Nemačkoj.

Iako u pomenutoj knjizi nema pomena o Antu Topiću Mimari, kontroverznom jugoslovenskom antikvaru koji je navodno nelegalno uvezao dela italijanskih umetnika izuzetne vrednosti, Ksenija Todorović ističe da je Hiklijeva podigla javnost na noge i da će se tek videti kakva će biti "migracija" muzejskih baština kada bude počela da se vraća imovina Jevrejima, a naročito afričkim kolonijama, za koje ne postoje ni tragovi bilo kakvih transakcija, već je sve bilo, naprosto, oteto.

BELJANSKI UPOZOREN

- Naš Pavle Beljanski bio je upozoren na vreme šta će se dešavati i uspeo je da izrami veći deo slika iz kolekcije i sačuva ih tako da ne budu pronađene. Francuska se dosetila da zaduži kustose iz Luvra da detaljno vode knjige o tome šta nacisti oduzimaju, pa su po završetku rata veći deo vratili, a dobar deo je bio sakriven, tako da ga nacisti nikada nisu pronašli - objašnjava Todorović.