POTRESNA ISPOVEST VEDRANE RUDAN IZ BOLNICE! Reči o borbi s rakom LEDE KRV U ŽILAMA: Danas se bojim...

Čuvena spisateljica Vedrana Rudan već neko vreme vodi tešku bitku sa kancerom, o čemu redovno piše na svom blogu. Njena najnovija objava izazvala je snažnu reakciju u regionu, jer se u tekstu pod nazivom "O bogovima" otvoreno osvrnula na svoje iskustvo sa lekarima, posebno onkolozima, kao i na samu borbu sa bolešću. Na Fejsbuku je blog propratila pitanjem: "Zašto pacijenti nemaju pravo na olakšavajuće okolnosti?", a u nastavku je podelila ličnu, potresnu ispovest.

"Doktori gube empatiju na trećoj godini studija"

Vedrana piše o svom životu ispunjenom borbom i sukobljavanjem sa nepravdom, ali i o tome da danas prvi put oseća strah - ne od smrti, već od pojedinih lekara:

- Čitav život borim se sa vetrenjačama... Danas se bojim. Prvi put u životu. Ne smrti - nego doktora. Ne svih, ali nekih. Njihove hladnoće, drskosti, nedostatka empatije.

Podseća da mnoge studije ukazuju na pad empatije među studentima medicine:

- Premalo ih je, hronično su umorni, neki beže u alkohol, drugi gledaju kroz tebe, treći režu… nije im lako.

DA SE NAJEŽIŠ - VEDRANA RUDAN OBJAVILA PISMO O UMIRANJU: Ove scene lede krv u žilama, sve je teže nego što izgleda!

U nastavku iznosi bolne uspomene na trenutke kada je njena porodica prolazila kroz najteže moguće situacije.O sestri piše:

- Pre dvadeset godina, moja sestra je umirala. Gušila se, krkljala, molila za milost. Preklinjala sam lekara da joj pomogne. "Ona više nema pluća!", zaurlao je.

A o majci:

- Ljudima je rekao da je umišljena bolesnica... Rak su joj otkrili dva dana pre smrti.

Vedrana otvoreno govori i o sopstvenoj dijagnozi i različitim pristupima lekara:

- Ljudima je rekao da je umišljena bolesnica, da ne reagujemo na vapaje "razmažene starice". Rak su joj otkrili dva dana pre smrti.Od početka mi niko nije krio da sam neizlečiva. Ali stavovi lekara nisu bili isti. Jedan cenjeni onkolog me pitao: "Koja budala vam je rekla da se zračite?" Dodao je da ću proći kroz pakao - i bio je u pravu. Ali njegov ton, zlurad, opominjući... to ne mogu sebi da objasnim.

Navodi i da sada oseća posledice svog javnog pisanja, jer joj je lekar prestao upućivati i osnovni pozdrav, što saznaje preko supruga:

- Koja taština, bahatost, bezosećajnost... Gospodin misli da je do sada prema meni bio predobar, a onda sam ja napisala onu rečenicu.

BONUS VIDEO: