KAD SE KAMERE UGASE: Kroz ekskluzivnu priču o Bati Stojkoviću saznali smo poslednju želju Mire Banjac! (VIDEO)

U najnovijoj devetoj epizodi emisije "Kad se kamere ugase" govorili smo o čuvenom glumcu Danilu Bati Stojkoviću. On je bio tako jedinstven, a u isto vreme težak čovek, koji je svojom elegancijom koračao pozornicom. Gluma mu je bila sve, a pozorište druga kuća. O Bati kruže mnoge priče i anegdote, a mi vam donosimo veoma interesantnu priču.

Svaki glumac je imao neki svoj kutak gde je bežao od stvarnosti i nalazio neki svoj mir od burnog života. Tako je i Bata Stojković voleo Vrnjačku Banju, gde ima i svoj hrast, ali i čitav legat. Naša ekipa se uputila u Vrnjačku Banju da bi sve to zabeležila, a njegov prijatelj Nikola Džamić nam je svedočio kakva je Bata bio veličina od čoveka. Prvo je ispričao anegdotu o vulkanizeru, ali i o njihovom poznanstvu.

Foto: Republika.rs

- Bata je voleo Ivanjicu. Jednom je prolazio kroz Ivanjicu, a tamo mu je pukla guma. Bio tu neki vulkanizer, oni skinu tu gumu i nakon nekog vremena završe to. Onda je Bata rekao Olgi: "Olga, moram da pričam s vulkanizerom." Pričali su oni tu o svemu i svačemu i taj vulkanizer nije hteo da mu naplati. Rekao je: "Nemojte, gospodine Stojkoviću, taman posla." Vulkanizer nije hteo da uzme novac, oni su nastavili put, onda je Bata video prodavnicu, kupio gajbu piva i odneo mu. Na taj način mu se odužio, a taj vulkanizer mu je rekao: "Gospodine Stojkoviću, mi ćemo vratiti flaše", a on je rekao: "Makar da ne mislim na flaše." Tako su postali prijatelji i on je dugo zbog vulkanizera dolazio u Ivanjicu. Ne dugo, svrati tamo, pa dođe u Banju - rekao je Džamić.

Bata Stojković ima svoje drvo u Vrnjačkoj Banji.

- Hteli smo da se odužimo Bati Stojkoviću, pa smo i ovaj amfiteatar nazvali po njemu, postoje Dani Bate Stojkovića u Banji. Mi smo tu svake godine od 10. do 12. avgusta organizovali te dane, tu su dolazile njegove kolege u velikom broju, čuvamo tu uspomenu. Onda smo otišli korak dalje i shvatili da nam treba jedan kutak u kom bismo na poseban način obeležili prisustvo tih velikana. Dobili smo od opštine jedan prostor u parku u kom smo zasadili hrast Bate Stojkovića - zasadili su ga Bogdan Diklić, Branimir Brstina, pokojni Manda, Mira Banjac i Caci Mihailović. Taj hrast je visoko izrastao. Mi smo to stablo birali prema karakternim osobinama. Njegova Olga je rekla da joj se dopada. Ta stabla se menjaju, u svakom godišnjem dobu, pa nekad cvetaju, pa ih vetar njiše, podseća na to da je neko veliki dobio počast - naveo je on.

Potom nam je otkrio poslednju želju Mire Banjac.

- Pre deset dana smo iz hotela ispratili Miru Banjac koja je takođe ovde pronašla svoj mir. Rekla mi je da bi volela da njeno stablo bude zasađeno u blizini Batinog stabla. Kada sam je pitao šta bi volela, odgovorila mi je: "Jablan." Onda se setim pesme Safeta Isovića "Jablani se povijaju". I sad, ako se nešto povija, mora da je najviše. Tako Mira želi da izraste više od Bate - ističe Džamić.

Na kraju nam je ispričao zanimljivu anegdotu i njihovom prvom susretu.

- To je bilo u kafani Pahuljica. Jedan sat noću, avgust, tišina i mir. Otišao sam da pomognem drugarici Cici i zatvorim kafanu i da pogasim svetla, pošto je ona morala negde hitno da ode. Primetio sam kroz daljinu poznat glas "Au, majku mu, i ovi ne rade", Ogla mu je rekla: "Pa, Bato, Banja je to, ljudi spavaju", kaže on: "Ma kakvi, ovo je divno mesto." Brže-bolje sam izašao iz kafane, popalio sva svetla, dotrčao do kapije, upoznao se s Olgom, na šta mi je odgovorio: "Šta, vi radite?", ja sam mu rekao: "Upravo smo otvorili" i ugostio ih i smestio. Onda smo zajedno ušli da spremimo da jedemo, pijemo ono vino, ali smo zaboravili na Olgu. Onda je došla Cica i rekla da sedi neka žena dole i da treba da je uslužimo - govorio je Nikola Džamić.

Ostatak ove priče možete pogledati u videu na početku teksta.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora (Republika.rs/Emisija "Kad se kamere ugase") u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima!

BONUS VIDEO