I SPREMAČICA I KOLEZETARKA, KOJU ĆE FUNKCIJU JOŠ DA MI DODELE?! Tužnih 24 godina bez čuvene Riske!

Jugoslovenska scena bila je puna legendarnih glumaca i glumica, a jedna od njih je bila definitivno Radmila Savićević. Nju ćemo pamtiti po čuvenoj replici "i čistačica i klozetarka, koju će još funckiju da mi dodele" u ulozi Ristane Golubović u kultnoj seriji Siniše Pavića, Srećni Ljudi.

Radmila Savićević nas je napustila na današnji dan 2001. godine. Ostvarila je mnoge uloge u domaćim serijama i filmovima, a mlađim glumicama bila je uzor. Iako nije zavšrila Fakultet dramskih umetnosti, Radmila Savićević, svojim raskošnim talentom zasmejavala je generacije pozorišnih i televizijskih gledalaca.

Rođena je kao Radmila Milenković, 8. februara 1926. u Kruševcu, ova izvrsna glumica nije živela u izobilju, ali toplinu koju je dobijala od majke Cane bila je dovoljna da njeno detinjstvo bude kako je govorila srećno.

- Krštena sam posle sedam godina jer nisu hteli da me prime u školu dok nisam bila krštena. To je bio uslov za to vreme. To je bilo strašno. Mog mlađeg brata i mene tata nije hteo da krsti, tada nismo razumeli zašto, valjda iz nekih svojih uverenja. Moj otac je čak zbog toga morao da ode i da ostavi moju majku sa troje dece bez igde ičega. Ali majke su uvek majke izbore se do kraja. Mi smo imali jedno lepo, siromašno detinjstvo. Ono je bilo toplo, ljudski - prisetila se davne 1992. godine Radmila Savićević za emisiju "Veče sa zvezdama".

Radmila je završila Žensku zanatsku školu jer majka nije imala mogućnosti da joj pruži školovanje u Gimnaziji u kojoj su išla deca bogataša. Kako je znala da joj ne može priušti odlazak na studije, majka ju je usmerila da završi žensku stručnu spremu, kako bi imala svoj zanat i time obezbedila sebi siguran hleb. Majka je želela da Rada bude šnajderka, i da joj, kad dođe vreme, preda mašinu u miraz i uda je.

 

 

- Moja majka bila je velika žena, sama je podigla troje dece. Imala je čudnu, strahovitu energiju, za nju nije postojalo nemoguće. I da nisam glumica, nikada ne bih mogla da sedim kod kuće, nego bih morala nešto dinamično da radim, stvorim, da ne bude: "Jao, ja nemam. Morala bih nešto da uradim, ja sam od tih žena - rekla je Savićevićeva u jednom od retkih intervjua koje je dala.

Ova talentovana glumica seća se da je i posle oslobođenja teško živela.

- Moja majka je bila šnajderka, ali posle oslobođenja je teško mogla da zarađuje. Ja sam išla na okopavanje kukuruza. Odmah sam organizovala kulturno društvo, pa tako nisam okopavala kukuruz. Akcija je trajala mesec dana. Organizovala sam omladinsko pozorišta, Đuza, Čkalja, moj čovek (Boža Savićević). To omladinsko pozorištve, prerastalo u gradsko pozorište - rekla je tada Rada Savićević.

1. aprila 1959. postala je stalni član Okružnog pozorišta u Kruševcu i već prvog maja debitovala je u predstavi Roditeljski dom Valentina Katajeva, u kojoj je tumačila lik Marije Martinove. U toku narednih osam godina odigrala je skoro sedamdeset uloga u dramskom repertoaru ovog teatra, a posle premijerne izvedbe predstave Kola mudrosti, dvoja ludosti usledio je angažman u Narodnom pozorištu u Nišu, ali ju je Komitet Komunističke partije ubrzo vratio u rodni Kruševac uz obrazloženje: "Zašto bi Rada zabavljala Nišlije kad može i naše".

 

 

Član Narodnog pozorišta u Nišu postaje 1955. i do 1970, koliko je tamo bila, ostvarila je više od pedeset uloga. Tada dolazi do preokreta u njenoj karijeri, koji je za nju predstavljao, kako je sama govorila, novi početak.

- Ukupno 25 godina vukla sam, radila, stvarala i došla kao gotova glumica u Beograd, sve zaboravila i počela ispočetka – rekla je Radmila 1993. u intervjuu za TV Novosti.

Član Beogradskog dramskog pozorišta postala je 1970. odakle je 1986. otišla u penziju sa ukupnim radnim stažom od četrdeset godina, ali njena profesionalna karijera time nije okončana. Doživela je i zlatni jubilej – pola veka na sceni. Osim u matičnom pozorištu, igrala je u Jugoslovenskom dramskom.

Radmila je u ljubavi sreću pronašla kraj Božidara Bože Savićevića kojeg je upoznala na kruševačkom korzou. Kako govore njeni bližnji supruga nikada nije zvala ni po imenu ni kao muža nego kao "moj čovek".

- Otići iz svog rodnog grada, ostaviti svoje majke, svoje kuće, mi smo bili izvor zarade kojima su njima omogućavali da svoje dane bolje prožive. To je bilo strašno. Mi smo otišli. Ljubiša Ružić je ponudio mom čoveku da dođemo u Niš. Mi smo pošli. Nismo imali stan, ništa. Glumci su u svim varijantama bili sirotinja. Ne žalim se. Ja sam svoj život živela onako kako sam htela - rekla je tada Savićevićeva i dodala: "Moj muž je bio izuzetno lep čovek".

Radmila je uvek želela pravdu. Nikada nije ni u čemu posustajala. A, jednu stvar kod ljudi je teško podnosila - mržnju.

- Imam utisak kada bi svi ljudi u ovoj našoj zemlji samo pet dana rekli: "Neću nikoga da mrzim, da bi sve bilo dobro - drhtavim glasom kroz suze je rekla tada Radmila Savićević za emisiju "Veče sa zvezdama" 1992. godine.

U harmoničnom braku sa Božidarom Savićevićem dočekala je starost, sve dok ih Radmilina smrt nije rastavila. Umrla je 8. novembra 2001, a sahranjena je četiri dana nakon toga na Novom groblju u Beogradu, u Aleji zaslužnih građana.

BONUS VIDEO: