PRVA SAMOSTALNA IZLOŽBA TALENTOVANE UMETNICE: Anka spojila zdravstvo i slikarstvo!

Anka Petrešević spojila je dva potpuno različita sveta, a ipak, ispostaviće se na njenom primeru, dva sveta koja se dopunjuju i jedan drugi obogaćuju.

Zdravstvo i slikarstvo. 

Kako se u vašem životu spojilo zdravstvo i slikarstvo - da li se ti svetovi dopunjuju ili potpuno razdvajaju?

Foto: Privatna arhiva

- Mislim da nije slučajno. Volim svoj posao, ali u nekim godinama prosto osetite potrebu  za višim ciljevima. Tako je moj terapeutski posao u centru "Kovilje" Specijalne bolnice za rehabilitaciju Banja Koviljača dobio jedno nadahnuće u vidu slikarstva.

Sećate li se trenutka kada ste prvi put uzeli četkicu i pomislili: "E, ovo je to"?

- Naravno. Moram priznati na inicijativu supruga su nastale moje prve slike jer sam imala potrebu da nešto originalno poklonim svojim prijateljicama.

Šta vam slikanje znači danas? Da li je to beg, terapija, način da nešto kažete svetu...

- To je moj način, potreba da u svemu što radim tražim onu lepu i dobru stranu.   

 Gde najčešće pronalazite inspiraciju? U poslu, prirodi, ljudima, emocijama...

Foto: Privatna arhiva

-  Inspiracija je sve oko mene. Život sa svim lepim i manje lepim periodima. 

 Da li imate nekog slikara čiji vam je rad blizak ili idete svojim putem bez poređenja?

- Ne naročito. Ali negde sam duhom voljna da čitam o impresionizmu. Od slikara pokušavam da "uhvatim 'Sunce'" Predraga Vitezovića, a dama koju bih volela da upoznam je Radinka Gardinovački. 

Foto: Privatna arhiva

Koliko vam znači ova izložba u Banji Koviljači, i kao priznanje i kao lična stvar?

- Izložba za mene znači san koji već dugo sanjam. Ovo je neka moja vizuelna priča s kojom sam pokušala da opišem jednu duboko ranjivu i emotivnu dušu jednog snažnog čoveka kakav je bio moj otac. Verujem da je ovo faza mog života kada duša galopira ka nekim višim ciljevima, beži iz puke svakodnevice.

Foto: Privatna arhiva

Kako su reagovali vaši najbliži, kolege i prijatelji?

- Hvala svim dobrim ljudima oko mene koji me čine baš ovakvom kakva jesam. Hvala mojim najmilijima na nesebičnoj podršci. Hvala mojim prijateljima, kolegama na, pre svega, strpljenju i lepim rečima koji su me vodili da idem napred.