NAJISKRENIJA ISPOVEST IRFANA I PAVLA MENSURA! Ove detalje javnost nije znala: Nikad neću biti dobar kao moj otac!

Dve generacije, dva izuzetna glumca, jedna porodica. Irfan Mensur, legenda domaće scene, decenijama je gradio umetnički put ispunjen izuzetnim ulogama, režijama i pedagoškim radom. Pavle Mensur, jedan od najzanimljivijih mladih lica domaće glumačke, iskren i prirodno talentovan osvaja publiku svojom neposrednošću. U razgovoru za ICON Srbija, otac i sin, u svojevrsnoj smeni, ali i dijalogu generacija, govore o izazovima, prilikama i lepoti tog odnosa. Otkrivaju i kako bi izgledalo da je Irfan pripadnik Gen Z generacije, a Pavle boomer.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

• Irfane, kako ste Vi kretali u glumu, a kako je Pavle zakoračio u isti svet? Koje razlike vidite u startu?

Irfan: Krenuo sam u glumu tako što nisam znao šta to znači. Pozorište sam upoznao prvi put sa 16 godina. Do tada sam grickao semenke, dobacivao devojkama i bavio se sportom, a onda sam došao u Niš, grad gde je pozorište jedna primarna stvar. Tada kad sam osetio da se interesujem za tu planetu zvanu "Pozorište". Pavle je sa druge strane od rođenja živeo glumu. Od malena se interesovao i molio me da ga vodim na fakultet gde sam predavao, gledao je studente, slušao, išao na snimanja, pratio sve predstave što je slao iz te džepa sa inspicijentom. On je zapravo od detinjstva samog sebe preodredio da se bavi i živi ovaj deo je danas.

• Pavle, šta ti je bilo najteže da razumeš iz očevog sveta i vremena?

Pavle: Najteže mi je da razumem to kako je bez ičega u životu napravio sve ovo što danas ponosno stoji iza njega – jer sam ja, zahvaljujući roditeljima imao privilegovan start, koji takođe ima mnoge svoje otežavajuće okolnosti, ali sam pre svega, odrastao i živeo u kući sa velikom bibliotekom, što je za kulturu izborilo.

Foto: Antonio Ahel/ATAImages

• Šta vas najviše nervira kod generacije kojoj pripadate, a šta najviše cenite?

Irfan: Najviše me nervira što ne priznaje da postoje tokovi koje ona ne razume. Brzina informacija, brzina života, brzina saznavanja je nešto što fascinira. Nije mi jasno kako pojedini ljudi prihvataju da postoji nešto što oni ne mogu da shvate ili razumeju njima. Trudim se da naučim i shvatim tu tehnologiju i prilagodim joj se u svom poslu.

Pavle: Nervira me površnost. Nervira me izopačene vrednosti. Nervira me brzina kojom sve prolazi pored nas. Nervira me manjak vaspitanja i jednostavnost života kao takvog. Cenim borbu za neko bolje sutra i ne prihvatam onu opšteprihvaćenu zatrovanom prošlošću svih mogućih kriza koje su živeli naši roditelji, već da se poštuju svi sadašnji, da ljubav i razumevanja borbu za neko bolje sutra satkano od mira, ljubavi i razumevanja.

• Da li primećujete da publika mlađa i starije generacije reaguje različito na glumu, predstave, filmove?

Irfan: Ne. Mislim da to ne postoji. Postoji samo dobra gluma, dobra predstava, dobar film. Uvek i svako se loše paližuje po osnovu kvaliteta i vrednosti ne po godinama.

Pavle: U suštinskom smislu “drugačije” - ne. Drugačije je jedino to što mi, mlađe generacije imamo mnogo manje koncentracije za bilo šta što traje više od 45 sekundi.

• Da li je danas lakše ili teže biti glumac nego u vreme kada ste Vi, Irfane, počinjali?

Irfan: Danas je mnogo teže zato što je kvantitet mladih glumaca mnogo veći. Kada sam ja počinjao bilo je 2/3 fakulteta gde su proizvodili glumce, bilo nas je manje, znali smo se svi. Sada postoji osim državnih fakulteta skoro na desetine privatnih pa se postavlja pitanje kvaliteta... Na kraju se izaberu samo oni koji zaista vrede.

• Pavle, osećaš li teret prezimena ili više ponos?

Pavle: I teret i ponos. Teret najčešće osetim kada dođem u situaciju da porodicu svojim postupcima, stavovima, odlukama dovedem u takvu kompromitaciju, jer često u životu imam potrebu da neke stvari izrazim ili uradim radikalnije nego što bi trebalo, ponos s njim, gde god da se pojavim, je, svakako, jači faktor. Zahvalan sam Bogu što sam gde jesam.

Foto: A.K./ATAImages

• Postoje li momenti kada Pavle daje savet Irfanu, a ne obrnuto?

Irfan: Voleo bih da me više savetuje. Postoje stvari koje prolaze generacije kojih on nije svestan. Kao što sam rekao gore, drugačija su vremena. Svaki čovek bi trebalo da obavlja sa samim sa sobom razgovor, da razmisli šta je dobro od onoga što činim i da je na pravom mestu. Nikad nisam ni radio obavezno, nego sam dobro razmislio o tome i uradio – prihvatio – privatno.

• Koje šale i fore imate samo za vas dvojicu?

Pavle: Ako ih ovde napišem onda nisu samo za nas dvojicu.

• Kada biste morali da zamenite uloge: Irfan da bude Gen Z, Pavle da bude boomer. Kako bi to izgledalo?

Irfan: Bilo bi potpuno isto zato što je Pavle privatno postulate klasičnog porodičnog vaspitanja, isto onog uz koje sam ja odrastao. Naše postulate u biti se obzira na to kom vremenu pripadamo.

Pavle: Sa ovim bih se se u potpunosti složio. Mada, ja čak Irfana ne vidim kao boomera, osim što godištem pripada toj generaciji. Poznajem mnogo mlađih ljudi od njega koji nisu toliko otvoreni, nego ljudi željni da budu u toku sa vremenom u kom danas živimo.

• Šta biste želeli da jedno od drugog "pozajmite": osobinu, veštinu, pristup poslu?

Irfan: Ja bih voleo da pristupam lakše poslu, ne sa toliko “ozbiljnosti”, nestati da sam ja mnogo manje talentovan od Pavla. Ja sam morao da naučim sve. Ništa nisam znao. Pavle je došao spreman. Od malena smo se sreli sa svim problemima koje ovaj posao nosi.

Pavle: Mislim da nikada neću biti toliko dobar, kvalitetan i uspešan čovek kao što je on, tako da bih mnoge stvari od njega pozajmio. A ako bih morao da izaberem neka to budu reč, etika, lenjivost i pare.

BONUS VIDEO: