VEČITI DEČAK FILMA! Nećete verovati kada vidite koliko Slavko Štimac ima godina!

Slavko Štimac jedan je od najvoljenijih i najprepoznatljivijih glumaca sa prostora bivše Jugoslavije, čija karijera traje više od pet decenija. Njegovo ime povezano je s najznačajnijim filmskim ostvarenjima domaće kinematografije, a u javnosti je poznat kao "večiti dečak filma“ — ne samo zbog svoje mladalačke pojave, već i zbog uloga koje su obeležile čitave generacije gledalaca.

Rođen je 15. oktobra 1960. godine u selu Konjsko Brdo kod Perušića, u tadašnjoj Jugoslaviji. Njegov glumački put započeo je sasvim spontano i gotovo filmski — kao dečak od svega devet godina, izabran je na audiciji za ulogu u filmu „Vuk samotnjak“ (1972), legendarnom ostvarenju scenaristkinje Ljubice Otašević i reditelja Obrada Gluščevića. Film je odmah postao veliki hit, a mali Slavko je preko noći postao miljenik publike širom zemlje. Njegova prirodna gluma, nenametljiva harizma i iskren izraz učinili su da ga publika zavoli na prvi pogled.

Foto: ST/Nemanja Pančić

Uloga u „Vuku samotnjaku“ otvorila mu je vrata ozbiljne karijere. Već narednih godina usledili su filmovi i serije koji će ga učvrstiti kao najpoznatijeg dečjeg glumca jugoslovenske kinematografije. Među njima se izdvajaju ostvarenja „Salaš u malom ritu“ (1975), po romanu Arse Jovanovića, zatim film „Specijalno vaspitanje“ (1977) gde je pokazao i izuzetnu dramsku dubinu, kao i „Povratak otpisanih“ (1976) u kojem je učestvovao u kultnoj televizijskoj franšizi.

Ipak, njegova karijera nije ostala zarobljena u dečjim ulogama — naprotiv. Kao mladić, Štimac je uspešno izbegao sudbinu mnogih dečjih zvezda koje su nestale iz javnosti. Nastavio je da glumi u ozbiljnim, zahtevnim projektima i postao jedno od zaštitnih lica domaćeg filma osamdesetih i devedesetih godina.

Foto: ST/Nemanja Pančić

Posebno plodonosna bila je njegova saradnja sa čuvenim rediteljem Emirom Kusturicom. Slavko Štimac je tumačio glavne ili ključne uloge u tri važna Kusturičina filma: „Sjećaš li se Dolly Bell“ (1981), „Otac na službenom putu“ (1985) i „Život je čudo“ (2004). Njegova suptilna i emocionalno bogata gluma bila je idealna za Kusturičine poetike, pune kontrasta, humora i tuge. Upravo u tim filmovima Štimac je pokazao da je sazreo u vrhunskog glumca koji podjednako uverljivo nosi i komične i dramske uloge.

Pored Kusturice, radio je i sa mnogim drugim značajnim rediteljima — Slobodanom Šijanom, Goranom Paskaljevićem, Srđanom Karanovićem i Lordanom Zafranovićem. Igrao je u filmovima „Ko to tamo peva“ (1980), „Variola vera“ (1982), „Već viđeno“ (1987), „Kako je propao rokenrol“ (1989) i mnogim drugim, ostavljajući upečatljiv trag u svakom od njih.

Foto: ST/Nemanja Pančić

Zanimljivo je da je Štimac, i pored ogromne popularnosti, oduvek vodio povučen život, daleko od estrade i medijske pompe. Nikada nije želeo da učestvuje u skandalima i tračevima, pa se o njegovom privatnom životu veoma malo zna. Ta misterioznost, u kombinaciji s dugovečnošću njegove karijere, samo je pojačala njegovu harizmu.

U novijem periodu, Slavko Štimac je nastavio da aktivno glumi. Pojavio se u filmu „Otac“ (2020) Srdana Golubovića, koji je osvojio brojne međunarodne nagrade, kao i u serijama i televizijskim projektima koji potvrđuju njegovu aktuelnost i prilagodljivost novim vremenima.

Za svoj rad, dobitnik je niza priznanja i nagrada — među njima i Zlatne arene u Puli, nagrade Pavle Vuisić za životno delo, kao i mnogih priznanja filmskih festivala u zemlji i inostranstvu.

Slavko Štimac je glumac koji je uspeo ono što retko kome polazi za rukom: da od dečje zvezde postane ozbiljan umetnik i da ostane voljen i relevantan tokom cele karijere. Njegov lik i uloge utkane su u kolektivno sećanje generacija, a njegova gluma predstavlja spoj autentičnosti, skromnosti i neosporne umetničke snage.

Danas, u šestoj deceniji života, Štimac je i dalje aktivan, omiljen i duboko poštovan — simbol jedne epohe jugoslovenskog i srpskog filma, ali i dokaz da istinski talenat ne poznaje rok trajanja.