IMA SVOJU ULICU, A OVAKO JE IZGLEDAO KAO MALI! Na današnji dan preminuo je Ljubiša Samardžić! (FOTO)

"Da odem u Grčku... makar na pet dana... paradajz ko lubenica, lubenica ko kuća, a kuća bela, na suncu, a sunce toplo, vruć vetar, ljudi blagi... i svi igraju". Čuvena je replika iz kultne serije "Vruć vetar" koju je izgovorio glavni lik Borivoje Šurdilović Šurda, kog je igrao čuveni Ljubiša Samardžić, koji je na današnji dan 2017. godine preminuo.

Foto: ST/N.Madnić

Ljubiša nas je zasmejavao i oduševljavao svojom maestralnom glumom, a lik Šurde mu je definitivno obeležio karijeru. Osim "Vrućeg vetra" igrao je u brojnim filmovima i serijama kao što su "Bolji život", "Policajac sa petlovog brda", "Nebeska udica", "Čast mi je pozvati vas", gde je glumio Smokija, a taj nadimak mu je obeležio život. Samardžića je krasila skromnost čitavog života, a Republika vam donosi njegovu priču, koja nije bila nimalo laka.

Foto: Republika.rs

ŽIVOT GA NIJE MAZIO, A GLUMOM JE POČEO DA SE BAVI SASVIM SLUČAJNO

Ljubiša Samardžić je rođen 19. novembra 1936. godine u Skoplju, u porodici rudara koji su radili u rudniku uglja Jelašnica kod Niške Banje. Vodi poreklo sa Krivošija odakle se njegov otac dvadesetih godina dvadesetog veka odselio trbuhom za kruhom. Rano je ostao bez oca, a zajedno sa majkom, bratom i sestrom živeo je u Niškoj Banji, gde se bavio poslastičarstvom sa svojom porodicom. Takođe, u Niškoj Banji ima svoj spomenik, kao i ulicu. 

Foto: Republika.rs

Republika je pre nekoliko meseci posetila Nišku Banju i razgovarala sa bratom od tetke slavnog glumca, Zoranom Jankovićem, koji nam je otkrio neke detalje iz života Ljubiše Samardžića. Interesantno je da je glumom krenuo da se bavi relativno kasno, 1963. je upisao Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu. 

- On mi je brat od tetke. Ljubiša je zajedno sa porodicom živeo u Jelašnici prvo, pošto su njegovi radili u Rudniku Mrkog uglja, da bi se nakon rata preselili u ovu zgradu. Rođen u Skoplju zato što je njegov otac bio oficir u ratu, ali su došli ovamo kada je Ljubiša imao tri godine. Za vreme Drugog Svetskog rata mu je umro otac, pa je ostao sa majkom, bratom i sestrom. Radili su, snalazili su se na sve načine. Dražli su poslastičaru, tamo radili i zarađivali za život. Ljubiša i njegov brat su često išli tramvajem do niške pivare po led koji su donosili u džakovima nazad. Nije ga život mazio, umrla mu je sestra 1963. godine, dok je on bio snimanju filma "Desant na Drvar", a ubrzo nakon toga preselio se u Beograd i upisao je akademiju - pričao je rođak i nastavio: 

Foto: Republika.rs

- Glumom je krenuo da se bavi onako slučajno, samo je jednog dana rešio i to je to. Kada je video da mu to leži, on je upisao Akademiju. Nakon smrti majke, povukao je i brata u Beograd, koji se bavio režijom. Ljubiša je bio skroman čovek, nije bio nadobudan zbog svoje profesije. Mnogo je voleo Nišku Banju, kada je dolazio na filmske susrete spavao je u Hotelu Radon u Niškoj Banji, imao je svoj apartman. Takođe, voleo je i da prošeta kroz park i bez problema prilazio prvi ljudima da ih pita kako su i šta rade. Pomogao je svima, pogotovu siromašnima, jer je i on imao teško detinjstvo. Bili smo bliski, održavao je kontakt sa nama i uvek nam se našao u teškim situacijama.

BONUS VIDEO: