GDE JE NESTAO NAŠ PEVAČ?! Prodao je MILIONSKE TIRAŽE, a onda je preko noći samo ISPARIO, otkriveno u kakvom je sada STANJU!

Jugoslovenski i srpski pevač zabavne muzike Slavko Perović, publici prepoznatljiv po interpretaciji meksikanskih, ali i grčkih pesama, može se pohvaliti milionskim tiražima, o kojima danas većina muzičara može samo da sanja.

Iako je već 23 godine zvanično u penziji, i dalje nema adekvatne muzičke naslednike. Pevač otkriva kako provodi penzionerske dane, ali i da li mu je i dalje kompjuter najbolji prijatelj.

 

 

- Obavezno odem u omiljeni kafić, gde popijem kapućino, ali neizostavno tu je ajped, kao prozor u svet - izvor najrazličitijih informacija, muzike, filmova, ali i šahovskih veština. Opuštam se uz Mezzo kanal, gde slušam omiljene arije i koncerte klasične muzike - započinje priču za Blic magazin Slavko Perović.

Danas, nažalost, svako može sebe nazvati pevačem, ali nekada se znalo da se tim zanimanjem ne može svako baviti.

- Nekada su postojala kulturo-umetnička društva, gde su mnogi, kasnije veliki, pevači, započinjali svoje muzičke karijere. Nekada je svaki pevač bio prepoznatljiv, kako sa svojom bojom glasa tako i sa interpertacijom. Naravno, i danas ima kvalitetnih pevača, ali ima još jedna stvar koju moja generacija nije imala, a današnja ima. Najpre tehnika snimanja s mnoštvom olakšavajućih mogućnosti. U moje vreme ploča se snimala uživo na licu mesta, bez mogućnosti ponavljanja. Danas kompjuteri rade svoje - od promene tonaliteta do boje glasa. U ono vreme postojalo je nekoliko muzičkih kuća. Čak su postojale i komisije koje su odlučivale šta može, a šta ne da se snima. Šund se čak i oporezivao.

-  Nizali su se hitovi sa milionskim tiražima: "Ja pijem čašu gorkih suza", "Mama Huanita", "Pesma majci", "Ti samo ti", "Oči pune suza", "Mućo, mala, mućo", "Sve zbog jedne crne žene". Za 80 odsto pesama koje sam otpevao pisao sam tekstove.

Perović više od tri decenija nije muzički aktivan. Mnoge je iznenadila njegova odluka da se povuče sa muzičke scene.

- To je bilo vreme devedesetih godina, kada se raspadala Jugoslavija i kada se pojavio turbo-folk. Jednostavno, bio sam već umoran od svega. Kao istaknuti umetnik, otišao sam u penziju. Nekoliko puta sam aplicirao za nacionalnu penziju, ali očigledno nisam imao "vezu" i nisam je dobio - kaže on.

BONUS VIDEO