MOBILNIM SE NE DOZIVA PAMETI

Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić

Milovan Vitezović

Po uzoru na jedan stari zapis, ispisao je svojevremeno epigram "Ne rasipaj Božje dane. Piši, grešni Milovane", stoga povod za razgovor s Milovanom Vitezovićem nije potreban ili pre - uvek ga ima.

Kada je primljen u ruski red Vitezova slovenske duhovnosti, kulture i umetnosti, bila je to samo još jedna potvrda da ga je prezime predodredilo da bude vitez u onom čim se bavi - bilo kao književnik, urednik na televiziji ili profesor na Akademiji umetnosti.

Važi za jednog od najprevođenijih srpskih pisaca, a verovatno nema nagrade kojom nije ovenčan. Bestseleri su svih 12 romana koje je napisao, a objavio je pedesetak knjiga u 200 izdanja. Samo u Rusiji roman "Čarape kralja Petra" imao je tiraž od 180.000 primeraka, a poneo je i nagradu Imperskaja kultura Saveza pisaca Ruske Federacije.

Zar ima onih koji nisu gledali "Lajanje na zvezde" ili "Šešir profesora Koste Vujića", koji nisu čitali "Hajduk Veljka Petrovića" ili "Princa Rastka" ili pak onih koji nisu čuli za seriju "Vuk Karadžić", koja je na listi filmske i televizijske baštine Evrope?

Dok Vitezović vredno piše scenario za film, igranu seriju i tekst predstave povodom stogodišnjice prisajedinjenja Vojvodine Srbiji, u međuvremenu je napisao scenario za "Gospođicu Desanku". Na početku razgovora za Srpski telegraf, Vitezović se dotiče priče o Hristovom stradanju i vaskrsnuću, času od kog je krst postao simbol ljudskog spasa od svakog stradanja.

- Na početku svoga verovanja hrišćani su zbog krsta i postradavali. Onda je car Konstantin, u snu, video Hristov krst u nebu i čuo glas: "Pod ovim znakom pobeđuješ!" Potom je car Konstantin taj znak stavio na zastave. Taj krst ga je učinio podvižnikom, Konstantinom Velikim i vasilevsom (gospodarom vaseljene)…Kad su postali hrišćani, Srbi su se stavili pod Hristovu zaštitu i pod zaštitu krsta. Sve svoje crkve, bilo obične, bilo manastirske, počinjali su na temelju krsta. Tada su im i zastave primile obeležje krsta. Tri najslavnije zastave sa crvenim krstom na beloj tkanini su i istorija njihova. Prva je kosovska, u rukama Boška Jugovića, najomiljenijeg brata srpske kneginje Milice (Još ostade Boško Jugoviću/ krstaš mu se po Kosovu vije); druga pod kojom je patrijarh Arsenije Čarnojević vodio veliku Seobu Srba (I dan i noć sa svojim osirotelim narodom); treća je beo barjak sa crvenim krstom pobijen u Takovu na vaskršnje Cveti i pod njim je knez Miloš počeo konačno oslobađanje Srbije.

* I ove vaskršnje nedelje Kosovo je istorijsko pitanje Srbije?

- Skoro da nema sveobuhvatnijeg pojma jednog naroda koji se kao kod Srba može svesti samo pod tu jednu reč - Kosovo. Ja na Kosovo gledam istorijski, mitološki i pesnički. Istorijski - Srbi su u njemu dobili prvu državu, kada se krunisao kralj Bodin. Na njemu je Stefan Nemanja obnovio tu prvu državu i zasnovao dva veka vladavine svoje dinastije. Mitološki - kosovski junaci su obeleženi znakom usudnosti. Milica je Lazaru suđenica, a on njome opredeljen. Suđeno mu je da teškom kletvom povede Srbe u boj protiv Turaka, ali mu je i suđeno da se pre toga opredeli za carstvo nebesko. Marku Kraljeviću je suđeno da ne dođe u boj na Kosovo, mada on hoće, i konj mu hoće, a bog ne da. Stefanu Musiću da zakasni, a Milošu Obiliću da Nadžak-baba Turcima otkrije gde mu je junaštvo... U poređenju s antičkom mitologijom, životne puteve grčkih junaka određivali su hirovi bogova. Po takvom hiru Odisej je lutao 20 godina. Kosovska sudbina je svojom voljom i svojim hirom istorije odredila srpskom narodu vekovno lutanje srpskom i evropskom istorijom.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Milovan Vitezović

*A kako gledate kao pesnik?

- Pevanje o Kosovu predstavlja veliko traganje za primarnim krikom naroda. Sve što se izgubilo na Kosovu spasavalo se pesmama o Kosovu. Sve što se kasnije činilo - činilo se s mišlju o Kosovu. Kosovo nam je vera naroda, vekova i slobode. Dok su drugim narodima biće naroda definisali filozofi, kod Srba su to učinili pesnici. Zato se istorija kod sveta deli na pre i posle naše ere, kod Srba na pre i posle Kosova.

*Evropa nas opominje da se sudbina zapadnog Balkana prelama na pitanju Kosova.

- Prvo, ne znam sve granice kojim Evropa poima Balkan ni gde su granice između istočnog i zapadnog Balkana. Jednom sam rekao, dajući razloge, da smo mi bili Evropa pre Evrope i da o tome na prvom mestu svedoče Visoki Dečani. Kad razum i pozivanje na istine više ne mogu pomoći, onda i mitovi, one največnije istine, postaju ponovo argumenti. Njih će bar iskon uvažiti... Balkan je apsolutni dokaz drevnosti Evrope. Samo svoje ime Evropa je ponela sa Balkana. Na Balkanu su udareni svi civilizacijski temelji Evrope. Ovde je počelo duhovno ognjište na kojem se rasplamsao onaj božanski plamen od bogova ukradene vatre. Na Balkanu su počeli svi mitove Evrope. Ona legenda o Evropi lepoj i širokolikoj kćerki kralja Katreja, sklonoj ljubavnicima, da ne kažemo nešto teže, koju je rođeni otac prodao kao robinju, koja se, najzad, udala za udovca Atreja i rodila mu dične sinove Agamemnona, Menelaja i Anaksibija, upućuje nas da Evropu možemo, prema ratnom udelu i ratnim zaslugama njenih sinova, metaforički nazvati i majkom Trojanskog rata, svetskog rata iz vremena pre naše ere.

*Dakle, Balkan je epski zavičaj Evrope.

- On određuje njeno epsko poreklo i oslobađa nas teškog pitanja da li bi bilo ovakve Evrope sa ovom istorijom i civilizacijom bez njenog homerskog pitanja. Sva drevna balkanska proroštva Evropa i svet su iskusili. Srećom, proroštvo o smaku sveta nije sa Balkana. Balkan je večita mladost i večita obnova Evrope. I uvek kad se Evropa vraćala Balkanu, imala je humanizam i renesansu. Mislim da je već vreme za nove.

Foto: Tanjug/Dimitrije Goll

Milovan Vitezović

*Srbi su osetljivi na svoju istoriju, a opet nikako da nauče lekcije - skloni su zaboravu i stradanju zbog pogrešnih izbora.

- Kad bi je bar upola znali koliko su osetljivi, možda bi nešto bilo i drugačije. Međutim, točak istorije je perpetuum mobile, koji se, kao ni ruletski točak, ne zaustavlja.

*Hoćemo li se ikad dozvati pameti?

- Voleo bih. Međutim, ovde su dozivanja pameti bila s brda na brdo, a sad je to zamenjeno mobilnim.

*Kazali ste "Moja je glava najslobodnija država". Kako na ovom trusnom Balkanu ostati ne obezglavljen?

- Sačuvao sam svoju državu.

*Stvarate više od pet decenija. Kako vam to izgleda kad se osvrnete?

- Imam veliku bibliografiju raznih izdanja i ne mogu reći da sam nezadovoljan, ali ne mogu reći ni da sam mogao više.

*"Molim pametnije da više ne popuštaju, stanje je kritično", zapisali ste pre više od četiri decenije. Kakvo je trenutno stanje?

- Posle četiri decenije popustili su i oni koje sam tada molio.